SONGFORDEAD

U san sam ju želio namamiti, nag i bludno raspoložen. Sjedila je kraj mene, pogleda zamišljenog. Promatrala zelene ptice kroz okna stare kuće uz rijeku koja je nemirno vijugala.
Ruku sam joj podvukao ispod uske majice. Oslobodio sam ju krletke, grudi su poletjele van. Milovao sam ih žudno i sav u iščekivanju. Punile su se titrajima dodira snažnih. Otvarala se, slatko osmjehivala.
Okrenula se, ugrizla za usnu. Dovoljno jako i duboko da krv poteče. Jezikom ju je skupljala, oblizivala se kao lavica nakon dobrog ulova.
Kosu je raspustila, prštile su iskrice žara divlje i zapaljivo. U sebe me je uvukla, nabujao sam i velik. Napetost mi je sve više gutala, u napast dovodila.
Oči su mi se sklapale, žmirećki sam je promatrao sa visine. Utopio sam je sa sokovima što su se cijedili niz vrat.
Vrišteći mi se nudila. Odaje jedinstva stopljene sa dlačicama brade nudile su mi se. Klizio sam joj niz međicu, rastvarao opnu što je pucala pri mom svakom naletu u nju.