Pričale smo majka i ja o dečkima. O njenim dečkima. S predzadnjim je bila nekoliko godina, zaprosio ju je, a ona ga je odbila jer je htjela završiti studij nevezana da ipak bude opravdan njen žar za napredovanjem. Kasnije ju je ostavio, jer ona nije htjela samo biti žena, htjela je raditi više od njega. I to je u redu, sputavao je njene želje.
Kaže da je plakala. Pitala sam je zašto. *Samo ona može dati tako šokantno poremećene odgovore.*
"Pa poremetio mi je sve planove!"
?
Ma da, voljela je ona njega (drugačije viđenje ljubavi očito), jako (iako još uvijek čuva njegove slike), ali ipak je karijeru voljela više (i danas je voli više od svega..nažalost:( ). Ipak reći da plačeš jer ti je dečko poremetio planove..možda sam čudna ali..čak shvaćam. Donekle (jer je poznajem).
Neki dan mi sam se vozila tramvajem s prijateljicom. Bila je gužva. Pričale smo. Ušao je neki čovjek, imao je oko četrdeset godina. Nije bio onakav kakvi su inače. Gledam prijateljicu u oči i rekla bih nešto ali mi je previše neugodno išta spominjati u tako prepunom tramvaju gdje iako ljudi vide sve, nitko ništa ne radi. Čovjek je pedofil, da ne duljim. I ne razumijem to, ne razumijem, ne razumijem i gotovo. Ne razumijem Ponašanje!
A sada ljepše stvari :))
Sjetila sam se naranča u Grčkoj; jasno mi je da su mi često misli tamo, ne mogu si pomoć :))
Kako lijepa zemlja mora biti da ti pokažeš na drvo i možeš dobiti sok odma sada odma :D
Ovo je portafon zgrade u kojoj živim.
Haha. Nema portafona.
Ovo je lift u zgradi u kojoj živim.
Haha! Nema lifta.
:/
|