Jedna od onih situacija, kada na blagajni natovariš vrećice, trpajući ih brže i brže, zato što ne stigneš lijepo slagati, jer blagajnica samo provlaći kodove, a iza tebe u redu čeka još deset ljudi koji se maltene naslanjaju na tebe misleći valjda da će tako brže proći blagajnu i zahvaljujući tvojem brzom tovarenju imaju pravo. A ti zarobljen nelagodom koju ti stvara situacija, gledaš samo da što prije napustiš stratište. Na izlasku iz trgovine, olakšanje. Duboki uzdah, uravnoteženje tlaka i povratak osjećaja kontrole. Ponosan dolaziš doma i shvatiš da je jedan jogurt platio danak trpanja. Ali barem je rupa ispala u obliku srca. Prihvatljiva kolateralna žrtva, sadržaj vrećice preliven jogurtom, ali tako je to kada živiš u džungli.
|