Slobs u Iraku

<	travanj, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Šta Slobs uopšte radi u Iraku?
Pomaže strankama i političarima da se pripreme za demokratske izbore. Razgovara sa ljudima, uči arapski jezik, gleda filmove, izlazi u disko, vozi wake-board na Tigrisu..

Linkovi
devedesetdvojka
Economist
Vreme
Biro
Yahti

Avril
Ćora
Diverzije
Dubai
Eduard Pranger
Hiperborealni vjetrovi
Kikoman
La Lara
Ljubar
Marisi
Nemiri
Ostap i Bender
Rijama
Rockroll
Tramtincica
TV manijak
Zrinsko pismo

Pre neki dan sam čuo da je Gandži oslobodjen. Živeo Gandži!

Kapetan Luka Djurašković
(izvor: SANU Beograd)
Maja meseca 1940. godine, zbog mogućnosti napada Italije,
izvršena je delimična mobilizacija jugoslovenske vojske, sa
koncentracijom trupa u Sloveniji. Manevrima i smotri borbene
gotovosti prisustvovali su i strani vojni predstavnici i
novinari. Prilikom obilaska 40. pešadijskog puka u Brezovici 26.
maja, stenografisan je govor postrojenim vojnicima komandira 1.
čete, kapetana Luke Đuraskovića:

“Slušaj 'vamo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas znade zašto ste tu. Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate novine, je 1' tako. I ako nam pruže rat, jebo ga otac, mi ćemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, jebo mu pas mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To bi bilo od nas časno, je 1' tako!

Naši susedi Talijani, e to su kurve jedne. Oni, jebo im pas
mater, boje se ratovanja a hoće da dobiju zemlju bez krvi. Oni,
fukare jedne, kažu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste,
dobiće, ali kurac. Je 1' tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru
i druge naše krajeve!? Pa dabome da imamo! Sada se prave
prijatelji, a sutra napali bi nas, kurve jedne. Je 1' vam to
jasno!? Jebo im pas mater, samo neka dođu, poslaćemo ih u pizdu
materinu!

Drugo: mi južni Sloveni, bili smo i jesmo najbolji
vojnici Evrope. Je 1'tako? Dabome da je tako, i tako treba da
bude! Musolini je dosta učinio za Italiju. On je mnogo dao
Italijanima, ali ih nikad neće učiniti hrabrima; makar im kurac
dao neće moći da im da srce junačko. Je 1' tako!? Je 1' vam jasno?
E, drugo, kažu Talijani, oni vele, "kod nas je sve motorizovano.
Naši su mitraljezi FIAT, naši su tenkovi FIAT, naši su avioni
FIAT, i šta ja sve znam... u pičku materinu. Znamo mi to, ali je
u njih i srce FIAT, jebo ih sveti Jeronim na nebu. Samo, ima
jedno: oni nas ne znaju, pička im materina! Je 1' tako? Dabome,
baš tako, i tako treba da bude.

Drugo: hoće da nam budu kuratori, da garantuju naše granice, pizda im materina. Talijani, i ko zna koji kurci - Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa čak i Društvo naroda. A šta se nas tiču njihove garancije, pizda im materina! Znamo mi šta su to garancije. Kurac garancije! Jebo im pas mater garancijsku i kurvarsku.

Drugo: Svi vi znate da se naša vojska najbolje hrani. Je 1' tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude još sto puta bolja. Imamo kuvare, jebo im pas mater, i još ne valjaju. Pa dobro, gde su ti kuvari, jebo im pas mater svima od reda!? Dežurni, deder zovni mi kuvare, pizda im materina...!............... Pa, dobro kuvari, jebo vas sveti Jeronim na nebu, poslaću vas sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa da vidimo da li će hrana biti bolja! Jebo vam pas mater kuvarsku! Je 1'tako!?”

(Kuvar Trobec se javlja: "Alo gospodine kapetane, iz griza se ne more...")

“Kuš! Ništa te nisam pit'o! Marš u pizdu materinu, jebo ti pas mater kuvarsku! Kad te raspizdim pretvoriću te odma' u mitraljez! Drugo: Gde je onaj koga su ubile gaće?...... A, tu je... E, baš tebe ću poslati na Talijane, jebo te mitropolit! I ti si mi kurčev vojnik! Ubile ga gaće...

Slušaj 'vamo i šta se smeješ! Svi vi znate da ima i drugih kojima
se hoće naša zemlja, pizda im materina! Šta gore one ciganske
kurve kažu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, pizda im
materina tatarska, što ne dođu da uzmu pola Slovenije i Hrvatske,
jebali ih njihovi grofovi; jebo im pas mater njima i Hortiju i
Telekiju i grofici Marici!

Drugo: Je 1' idete vi onako, preko noći, malo u Domžale? A? Znam ja vas dobro. Sve ja znam, je 1' tako? A vidite, to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema više šale. Odma' te streljaju, jebo te faraon! Da li vi mislite tako? Evo - ide ti komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici šta ja znam gde, jebo ih Bog i onako ništa ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi - u Domžale. Pa sad lepo dođu Talijani, pizda im materina! Kako bi sve to izgledalo? I kako bi nas fino udesili... Majku im zicarošku! Pa to ne sme da bude, je 1' vam jasno!? Ne može to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Čeha. A, jok! Eto, i to su kurve koje se uopšte ne bore nego samo polažu oružje, kukavice jebo im pas mater i njima! Pa eto ovi Poljaci, jebo ih sveti Jeronim, borili se borili... a njihova
gospoda ministri - tup u avione, beže kurve avionima pravo u
Pariz. Ništa manje, u pizdu materinu, da tamo tobože vladaju; ali
samo kome, pička im majčina! U nas ne sme da bude tako, naravno.

Drugo: Nije to sve što sam vam kazao. Ama svi vi tu znate,
pametni ste ljudi. Išli ste po svetu i sigurno ste videli lepu
varoš Temišvar? E vidite, kažu Rumuni jebo ih Bog otac, "To je
naše!". Pa dobro sad, pička mu materina, šta je onda naše!? Za
koji smo krasni kurac mi onda ovde i šta mi da branimo, kad ništa nije naše!? Pizda im materina! Pa šta mi plaćamo toliki porez, kad je
tuđe!? Je 1' tako? Onda od nas neće dobiti niko ništa! Daćemo im
tvrd kurac, i to tvrd za mnogo godina. Neka dođu, ako su junaci, a
mi ćemo s njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Je 1' tako!? E, pa, dabome da jeste, jer drukčije
ne može i ne sme da bude! Naravno! A sad vodniče, daj ljudima
voljno!”

[Arhiv SANU, A-36-119-263] Kapetan Luka Đurasković poginuo je u
toku II svetskog rata.

Slobsova e-mail adresa:
odidedi@gmail.com

Hronologija odiseje:

2004

April: Irak, Jordan

Moja prva evakuacija
Pejzaži u magli
Amman, zar u Amman

Maj: Jordan

Leto u Jordanu

Jul: Jordan

Svaka reč ima tri značenja

Avgust: Jordan

Septembar: Irak

Ponovo u Bagdadu
Glasajte za Moqtadu

Oktobar: Irak

Hotel Palestina

Novembar: Irak, Egipat

Ramadan u Iraku
Osma ofanziva
Ajatolah razrezao procente
Faludža, tri dana pre roka
Egipat, zemlja obećana

Decembar: Irak

Z Džrmns
Izbori
Lijanoviću, kurvo!
Kao da je malo bolje..

2005

Januar: Irak

Proslava Nove Godine na okupiranim teritorijama
Rodjus
Komunisti uzvraćaju udarac
Trash patrola
Elvis glasao u Iraku

Februar: Irak

Barbika i Ken kidnapovani!

Mart: Srbija, Irak

Lepo li je biti u toploj kući, zatrpan u 2 metra snega
Samo loš dan, ništa više
Sećate se Halliburtona?
Krhko je znanje
Trash patrola opet ulovila kapitalca

April: Irak

Pogled kroz ključaonicu
Prvi dan u Basri
In Memoriam
Gromče oboren

Maj: Palestina, Izrael

Jerusalem, here I am
Gaza
Jedna molitva u Jerusalimu vredi koliko i 40 000 bilo gde drugde (arapska izreka)

Jun: Irak

Fabrika Pepsija u Iraku
Pozovi 93
Holiday in Basra

Jul: Irak

Sadam na klupi
Mustaći
Ugrožena muškost

Avgust: Irak

Malo mi je muka od ove zemlje

Septembar: USA

Welcome to Texas
New York, New York
S one strane njihovi, s ove strane naši

Oktobar: Irak

Ramadan karim
Zapisi iz mrtvog doma

Novembar: Irak, Kuvajt

Šah je mrtav, živeo šah
Kuwajte, bekrijo

Decembar: Engleska, Irak, Palestina, Izrael

10 dana u Engleskoj
Ozbiljan post o izborima
Samit u buregdžinici Jerevan

2006

Januar: Palestina, Izrael, Turska

Nešto sasvim lično
Kako sam postao Palestinac (part I)

Februar: Irak, Srbija

Dugo putovanje u Evropu

Mart: Irak

Pucam po sahranama

April: Irak

Tražimo nove mlade

Maj: Irak, Škotska

Kečap ratnici
Edimburže, gothic čaršijo..

19.04.2006., srijeda

Tražimo nove mlade

« Puno učiti, puno patiti i puno videti – tri su stuba saznanja » - reče jednom jedan pametan čovek.
Prošle nedelje sam u sklopu redovnih aktivnosti organizovao jednu konferenciju namenjenu studentima Univerziteta u Basri. Bilo je to povodom trogodišnjice pada Sadamovog režima, i hteo sam da na taj dan sa studentima razgovaram o političkim slobodama koje imaju sada kada je Sadam historija. Cilj mi je bio da ih malo više zainteresujem za učešće u političkom životu, jer ovu zemlju zaista vode teški bolidi, i jedini izlaz im je da nekako uključe pametne ljude u politiku. Neki će odmah pomisliti da ovo podjednako važi iza naše smešne balkanske državice, ali ja vas uveravam da smo mi, takvi kakvi smo, Periklova Atina za današnji Irak.

Elem, puno učiti, puno patiti i puno videti.

Nadao sam se da će studenti da me obraduju svežim idejama i modernim razmišljanjem, no kakva zemlja takvi i studenti. Mladi iračani definitivno puno pate, možda puno uče, ali svakako nemaju šansu da išta vide. Uopšte, današnji mladi stanovnik Basre živi manje-više isto kao i njegov deda pre 50 godina. To malo nove tehnologije što se ko zna kakvim kanalima probilo do Basre teško da može da funkcioniše bez struje, a struje uglavnom nema. Dečaci retko vidjaju devojke, još redje pričaju sa njima. Društvena zabava je svedena na sedenje u prljavim, kockastim, betonskim čajdžinicama u kojima je od nedavno zabranjeno čak i igranje backgammona, večne zanimacije bliskoistočnih zgubidana. Verske glavešine su “preporučile” da se ova igra više ne igra zbog mogućnosti kockanja, koje je teški greh u Islamu. Tako se backgammon našao u grupi zabranjenog voća, uz šah, domine, muziku, igranje, alkohol, javno prikazivanje filmova, i uopšte sve što se iole kosi sa zastarelim sedmovekovnim društvenim normama. Brakovi se sklapaju dogovorom porodica, matičnu službu obavlja plemenski šeik, obično pripadnik najuglednije premenske porodice. Šeik ima ulogu moderatora u plemenskim razmiricama, sudije u porodičnim sukobima, savetnika za svaku priliku. Kada se uzme u obzir da su često i sami šeici nepismeni ljudi, dolazi se lako do ideje o katastrofalnim posledicama ovakvog ustrojstva.

Studentkinje

Što je najgore, omladinski bunt uopšte ne postoji. Nema sukoba generacija, nema popularne kulture. Mladi Iračanin stasava uz iste simbole i iste heroje kao i njegov deda. Hajde da kažemo da je možda malo je bolja infrastruktura, možda može da se ode do susednog grada nekakvim raspalim autobusom koji ne uliva nikakvu želju za putovanjem, pa su zato retki oni koji i do tako otputuju. Slušao sam pažljivo te mladalačke govore i osećao sam se kao da slušam neke stare gramofonske ploča sa nekakvim govorima kojima su poratne generacije indoktrinirali socijalizmom. Nekakvi govori o zajedništvu svih studenata, bez obzira na veru i poreklo, nekakva naglabanja o bratstvu svih Arapa od Indije do Atlantika. Ja sam vodio diskusiju pitajući ih o svakodnevnim problemima, pokušavajući da ih motivišem da razmišljaju o rešavanju rešivih problema, ali oni jednostavno ne umeju da razmisljaju praktično.

Djubre

Jedan od tih studenata me je naročito iritirao jer je na svako pitanje bacao po petominutni zapaljivi govor pun nekakvih iracionalnih slika o arapskom nejedinstvu i krivici spoljnih faktora. Bio sam na ivici da ga u jednom trenutku prekinem i kažem – Ej, bre, jesi bre ti normalan? Pogledaj čoveče oko sebe, pogledaj tu gomilu smeća i prljavštine ispred sopstvenih ulaznih vrata i uzmi metlu u ruke moronu. Vi ne možete ni da zamislite kako izgleda ova Basra. To je kao da je neko namerno išao kamionima punim djubreta i kipovao ga svuda po gradu. A tek je to djubre nikakav problem. Ljudi žive u strahu od ekstremista, svaki dan svako od njih prisustvuje nekakvom ubistvu ili ekpolziji. Moralni čistunci bez grama mozga zastašivanjem uvode talibanske standarde i taj mladi student sve to posmatra razglabajući o pan-arapskim problemima. Da se ubiješ od muke.

Mlade Iračanke su u još težem položaju. Porodice ih sve teže puštaju da idu u školu, ne smeju nigde da se zadržavaju van kuće. Celu svoju mladost, do udadbe, provedu prakticno unutar svoje kuće, a onda, posle venčanja, unutar muževljeve kuće. Danas kao i pre 15 vekova.

Juče sam razgovarao sa Fejsalom i Rusulom. Fejsal je 31-godišnji hausmajstor koga smo unajmili da nam vrši popravke po kući. Nije završio ni osnovnu školu, struju popravlja na osnovu osećaja za struju, i često se dešavalo da ga zatičemo nagaravljenog od strujnih udara. Jednom sam prisustvovao sceni kada Fejsal napada nestabilni utikač nekakvim kablom. Prvo ga je nešto čačkao, onda je nešto puklo u zidu, Fejsal je odleteo jedno dva metra unazad, dočekao se na laktove, pogledao u nas, i skokom iznerviranog leoparda ponovo se bacio na utikač. Nas nekoliko koji smo to posmatrali nismo stigli ni da reagujemo kad se opet začu prasak, i opet videsmo Fejsala kako leti unazad, ovog puta tresnuvši ledjima o pod. U tom trenutko smo morali da skočimo i da ga fizički razdvojimo od utikača dok se malo ne pribere.

Danas je Fejsal doneo tortu da nas počasti jer se sledeće nedelje ženi. Rusul mi je odmah rekao da mu žena ima 17 godina i da Fejsal nikad sa njom nije prozborio ni reč. Ja sam mislio da me zezaju, jer su se obojica zaverenički smejali, medjutim nije tu bilo nikakve zavere.

svadba

- Pa kako se zove ?
- Saleh
- I gde si je upoznao ?
- Njena sestra se udala za jednog mog rodjaka
- I nikad nisi pričao sa njom ?
- Nisam
- Što nisi?
- Pa nisam imao priliku, video sam je samo dva puta, a tad sam se bio zbunio
- Pa otkud znaš da ti se svidja?

Fejsal me pogleda kao da sam ga pitao da mi donese ključeve od svemirskog broda. Reših da preformulišem.

- Kako znaš da je baš ona prava za tebe?
- Pa lepa je, a i sad konačno imam para da se oženim pa neću puno da čekam.
- A jel se ti njoj svidjaš?
- Da
- Otkud znaš ?
- Pa pristala je da se uda za mene
- A kad si je to pitao ?
- Nisam je ja ništa pitao nego je moj otac otišao kod njenog pa su razgovarali
- I onda su nju pitali i ona je pristala ?
- Jeste, jeste.
- I kad će svadba ?
- Sledeće nedelje
- I gde će da bude veselje ?
- Kod mene u kući. Napravićemo večeru za moje i njene rodjake
- A ko će da svira?
- Niko
- Ne smete ?
- Ne smemo

Islamski ekstremisti su zabranili muziku. Šiitski muslimani patnju i odricanje vide kao jednu od vrhunskih vrlina, i uživanje čuvaju za onaj svet. Običan narod ne bi išao baš tako daleko, da se odriče muzike i igranja na svadbama, ali ne smeju da se usprotive jer je kazna smrtna.

Ovakve stroge norme su relativno nove. Sadam se sa zilotskom upornošću borio protiv verskih autoriteta, zatvarao ih je i ubijao, i krvlju uspostavljao sekularni režim. Društvo se ubrzano menjalo, ali se takve silom uspostavljene vrednosti ne zadržavaju dugo. Danas, kad nema više Sadamovog represivnog aparata, ljudi su krenuli da se vraćaju religiji, poistovećujući slobodu sa islamskim sistemom vrednosti i taj trend je nemoguce zaustaviti. Slično se desilo i kod nas s kraja 80-tih kad su svi naprasno krenuli da postaju hrišćani i da se osećaju oslobodjeni zbog toga. Dok si rekao keks, stvoriše se poročni popovi da uspostavljaju moralne tablice množenja, i sad ne možeš da ih se oslobodiš.

Ahmedinejad

Predsednik Irana

- 10:24 - Komentari (40) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>