Poslije dugo vremena nepričanja, ljutnje, ogovaranja i svih onih gluposti koje idu uz svađu članova obitelji zbog bolesti oca sretnu se On i Ona.
Prijatelje možemo birat, članove obitelji ne, kad dođe do bolesti zajedničkog člana očekivaš da ćete uhvatit za isti štap, potisnut neke stvari i nastojat se usredotočit na bolesnika.
Ona prelazi preko svih nepravdi, odlazi u bolnicu i pravi se da je sve u redu jer što će sad, nije ni mjesto ni vrijeme za rasprave.
On odma počne razgovor , priča što se ocu dogodilo ali nakon par sekunda prelazi na neželjenu temu.
Koliko god ona mjenjala temu on ustraje.
Slušala ga je tako više od uru vremena.
On je drobio, drobio i drobio, bolesni otac je pao u drugi plan a puste pare u prvi.
Kako kažu svak se češe đe ga svrbi pa se tako i On češao i češao.
On ima potrbu opravdavat se, dokazivat svoju ne umješanost tj. to nije bila njegova volja, to je očeva volja, bla..bla...bla.
Njih je troje, On, Ona i On.
Omastio je brk a, njih dvoje šute, svoje su živote izgradili sami, duša im je miran, nemaju potrebu s njim raspravljat
|