Zaželjela je pjesmu
Nenadano niotkuda
Paris i Menelaj znali bi više od mene
Ne vidjeh je ni čuo je nisam
A pričalo se za ručkom u nedeljno popodne
I kolači se spomnjali
Cesarić bi reko možda večeri jedne
Spominjalo se i plavo
Ali tko zna
Nitko ne zna
Možda to selfie popravi
Pa do Troje ne treba stići
I tako vratit će se sve na svoje mjesto
Razgovor u tišini
Postojiš li možda
I ta večer ti u plavom