6. Rubec “engleški”- od crvenog je pamučnog materijala ukrašenim zelenim, žutim i plavim povećim ružama različitih uzoraka. Ovi rupci su industrijski proizvedeni, a bilo ih je i više uzoraka i svaka šestinčanka birala ih je po svom ukusu. Iako su ovi rupci bili različiti, ipak su imali neke zajedničke karakteristike. Neposredno do rubova imali su ruže prilično velike iako različite. U sredini su bile sitnije ružice ili pužeki, koji su bili odijeljeni uskim četverokutnim žutim uzorkom. Osim “engleških” crvenih rubaca, za svečane zgode djevojke su nosile na glavi crvene svilene rupce s utkanim bijelim ružama osrednje veličine. Svilene rupce na glavi nosile su djevojke vezane otraga ili naprijed pod vrat. Dolje vezani rupci nosili su se obično zimi. Ovi rupci nošeni su kad su djevojke vezale firmu. Isto takav rubac na glavi prilikom firme imalo je i kumče.
Istu vrstu rupca složenu u trokut ili pačetvorinu prema vlastitom ukusu, nosile su djevojčice, djevojke i žene naprijed, utaknuto u struku sa strane u pas iznad bokova, time da je ugao rupca visio po trbuhu ili složen u pačetvorinu. Osim firme i vjenčanja, ovi rupci nosili su se za velike crkvene blagdane, školske priredbe i ostale prigodne svečanosti. Zato što su se ovi rupci priprezali (utaknuli), dobili su naziv “pripreg”
Prije 50 i više godina bili su u modi nešto drugačiji rupci ukrašeni crvenom, žutom i zelenom bojom od kockasto-prugaste svile, sa resicama, ali tijekom vremena, utjecajem mode, oni su izmijenjeni, odnosno zamijenili su ih gore opisani crveni rupci.
Nešto kasnije “pripreg” je obogaćen još jednim vuničastim rupcem plave, tamno crvene, zelene, bijele i ružičaste boje s ružama. Na taj rubec našite su industrijske čipke također u boji. Ovaj rubac umetne se na svileni, tako da je “pripreg” složen od dva rupca. Na “pripreg” se sa svake strane bokova stavlja po jedan mali rupčić, koji služi kao ukras svečanoj nošnji.

7. Puntek - taj naziv vrijedi za Šestine, dok u Gračanima, Remetama i Markuševcu zove se “kojnč”. Puntek ili kojnč napravljen je u obliku pačetvorine od bekove (vrbove) šibe, omotan kudeljom ili mekanim platnom (flanelom), a u sredini je spojen s tvrdim platnom, obično žutim, za prikapčavanje peče na tu platnenu sponu punteka. Puntek je presvučen u pamučnu tkaninu jednobojnu ili šarenu obično od ostatka kupovnog šestinskog fertuna od kretona ili vunice, koji se zbog praktičnosti nosi za svaki dan, a za blagdane vuničasti u raznim bojama ukrašen obično ružama.
Puntek je služio za pričvršćivanje frizure udatim ženama. Oko punteka omotala se spletena u pletenice kosa odozdo prema vrhu punteka na zatiljku glave i privezala oko punteka na malo dulju petlju, koja je upletena u kosu. Oblik punteka daje glavne konture frizure.


Vladimir Tkalčec; Seljačke nošnje u području zagrebačke gore

8. Lačice ili štunfi tj. čarape - strojno su pletene iz bijelog pamuka, privezane ispod koljena crvenim podvezicama (podvežnima) izrađenim od tvorničke tanke crvene vunice. Podvežni se omotaju ispod koljena od naprijed prema potkoljenici na stražnjem dijelu noge i svežu sprijeda u bogatu mašnu.


Lačica ima više vrsta. Lačice krivo pravo pletene ili jedna nit pravo, a druga “vijugavo”, zovu se “lačice s kačicom”. Zatim za svečane zgode, lačice su pletene s rupicama u raznim oblicima cijele, ili je “nacifran” samo prednji dio u obliku pačetvorine. Kod šestinske nošnje u pravilu se nose dva para čarapa.

9. Prvezač - za pod vrat izrađen je od bijele ili crvene brokatne osnove s utkanim većim i manjim ružama. Kod crvene brokatne osnove u prvezaču crvene ruže su mnogo tamnije, a osim njih ima bijelih, zelenih, žutih, plavih, a kod bijele osnove su kontrasne boje i to: crvene ili ružičaste boje su velike ruže, a male su žute, ljubičaste, zelene i plave. Za prvezač složen u mašnu i svezan uskim prvezačem (petljom) treba 1 m brokatne vrpce po prilici široke cca 10 cm. za osobe manjeg uzrasta kupuje se nešto manje vrpce od metra. Prvezač se priveže pod vrat na opleće, odnosno na rupice (košćice). Prvezač se nosi samo za svečane zgode, uz žutu ili bijelu nošnju.



Dijelovi nošnje iz Vladimir Tkalčec; Seljačke nošnje u području zagrebačke gore

10. Prvezači za leđa
Osim prvezača koji se veže pod vrat iznad grudiju, za najsvečanije zgode nosili su se i takozvani “prvezači” - to je sklop prvezača složenih i vezanih petljom koji se nose na leđima spuštenim do visine veza ili tkanja na kiklišću.



Ovi prvezači nosili su se prilikom upisa za vjenčanje (zapisa), na sam dan vjenčanja, firmu i slično. Prvezači su složeni na podloženu široku brokatnu vrpcu (iste širine i istog oblika, kao i prvezač pod vratom). Ova vrpca se previne na polovinu. Za vrpcu (prvezač) koji služi kao podložak za slaganje ostalih prvezača, treba 0,50 m brokatnog materijala. Na prvezač, koji služi kao podloga složi se 3 vrste iste širine prvezača, oni su za polovicu uži od prvezača na koji se slažu. Za svaku vrstu prvezača koji moraju biti u pravilu različiti, treba 1,75 m brokatne vrpce (prvezača). Uz ove tri vrste prvezača složi se još četvrti prevezač, koji se zove “šumeći” (to je jednobojna crvena uštirkana nazubljena vrpca). Sva četiri prvezača, s širokim prvezačem, koji služi kao podloga, složeni u mašne svežu se uskim jednobojnim prvezačem (petljom). Kad se prvezači metnu na leđa, oni se petljom provlače kroz rupice između dva malo duplo ušita četverouglasta komadića platna ili nekog drugog materijala, na kojem su nanizani koralji “kraluž” ili “đunđ”, i vežu se otraga na vratu.