kakvo ime ?

Ovo počinjem pisati iako sumnjam da ću zaista nešto i napisati. Mislim da mi je malo prekasno jer mi se mozak počeo lagano gasiti prije dva sata. Naravno neki će se sigurno zapitati da li mi se ikad i upalio. Zapravo već sam par puta i ispljucana na račun svojih bezazlenih komentara. Kad sam napisala prvi post glavna misao iliti lajtmotiv bili su mi zajebancija i samo zajebancija. Onda sam napravila kardinalnu grešku i ostavila par komentara na blogu koji mi se učinio zanimljiv. Zapravo i ostao mi je zanimljiv. Sad bi se netko zapitao i gdje je tu greška.
Greška je bila u tome što sam se uvukla u najgluplju raspravu u svom životu. Sa osobom koja mi je ko iz topa ispljucala i ako me sjećanje dobro služi po jednom komentaru i jednom blesavom postu zaključila da sam frustrirana, neurotična domaćica kojoj je centar svijeta kuhanje popraćeno prdežom.

Jesam ponekad jako loše volje, jesam i koji put pa recimo blizu stanja frustriranosti, jesam i kuharica u svojoj kuhinji(kad ne radim po cijeli dan), jesam i nervozna, ali ne stalno, a JESAM I PISALA O PRDEŽU I PISAĆU OPET I OPET I OPET! A znate zašto. Zato što mi je nakon svih preseravanja i gluposti koje slušam na poslu i šire najdraže vidjeti teleći pogled moga dragog koji sa odglumljenim zgražanjem i "osudom" u glasu pita:" Jel' mačka živa?" Naravno da ima i puno luđih komentara, ali radi mogućeg prepoznavanja ne bih u detalje.

Sve ovo zapravo je mali uvod za moje slijedeće pitanje. Da li je ovaj način komuniciranja dozvoljen svakome ili ja moram biti u nekom jebenom klubu da bi mogla pisati komentare na tuđim blogovima. Sorry, ali ja sam očito jako glupa jer je to zadnje što sam na blogu očekivala. A još su mi bolji komentari na gramatičke greške. Jel' mi možda treba i lektor prije objave teksta. I tako pitam se ja zašto me prošla volja za pisanje i sjetim se. Zbog takvih gluposti. E da, prije nego što završim ovo baljezganje samo bih se zahvalila onima koji su ostavili komentar jer su mi osvježili dan. Al' stvarno. Do čitanja, pozdrav.

Dobro jutro ili dobar dan. Ovisi o trenutku buđenja naravno. Ja već tri ipo sata budna, al' mozak spava li ga spava.Niti po ure tuširanja nije pomoglo osim što ću vjerojatno dobiti upalu nečega jer već dva sata hodam po kući sa mokrom kosom. Mislim da je sve to ova jesenska depresija i još kad dodamo da sam dobila otkaz zbog laganja moje krasne kolegice koja se praši sa šefom. I sex mi nije nešto u zadnje vijeme. Izgubljene kile se vraćaju, kosa otpada, pms, stres, stres, stres. Pun mi je kurac svega. Ovo je jedan od onih pet dana u godini kad poželim biti muško. Svi mi idu na živce! Muž, pas, sin, kuhanje,mačka, roba, suđe, aaaaaaaaaaaaaaa! Kao što vidite malo sam nervozna, al proći će me. Valjda. Mislim da bi bilo dobro da krenem sa ručkom inače će ostati gladni. Svi. Joj sama sebe sam ispilala.

nikad bila dobra u naslovljavanju bilo čega pa i vlastitih spisateljskih remek dijela

E pa došlo je vrijeme da i ja nešto naškrabam i uputim sve one koji se zajebu i kliknu na mene u sve tajne svakodnevnice svoje. Toliko gluposti mi se u životu izdogađalo da mi je već sto puta palo na pamet da mi ni najduže meksičke sapunice nisu ni blizu- Naravno bez njihove pretjerane drame. Evo npr. ove minute stanje u mom dnevnom boravku je ovakvo: Moj dragi na drugoj strani kauča polako sklapa svoje okice zijevajući i još uvijek uvjeren da će se na našoj televiziji pojaviti nešto zanimljivo bori se svim silama protiv sna. Naravno, već je napola i pod hipnozom jer nakon što dvadeset puta u minuti vrtiš četiri ista programa u krug to vam dođe kao logični nastavak te utopijske situacije na našoj državnoj televiziji. Ako k tome dodamo i ispuštanje raznoraznih plinova u zračni prostor oko kauča onda vam je valjda jasno da je borba okončana. Zaspao je ko G u travi. A i okolna aroma zraka je vrlo slična prije spomenutom u travi. Pored kauča je i jedan ošamućeni pas.Naša kujica koja je, mislim, već i ovisna o tim biorizičnim tvarima. Valjda jadnica bolje spava pa joj to dođe kao pseći apaurin. Sa moje lijeve strane odvija se duga vrsta borbe za život. Naime u našoj "krasnoj" lampi, koju od samog početka ne mogu smisliti, upravo se sada jedan smrdljivi martin pokušava spasiti od friganja u toj negledljivoj napravi. Iako volim i poštujem sva živa bića tom stvoru bih najradije sama skratila muke, ali nekako me smrad odbija. Smrad tu smrad tamo i čovjeku se stvarno zavrti u glavi. A da ne bi bilo dosadno i pseto se priključilo simfoniji. I ja, naravno, ali vrlo vrlo potajno. Bar danas. Moram u wc, a i izgoriše mi noge ispod lapića. Jaaako. E sad stvarno kužim d asam se zbilja malo sfrigala. U jebote