|
Ovo počinjem pisati iako sumnjam da ću zaista nešto i napisati. Mislim da mi je malo prekasno jer mi se mozak počeo lagano gasiti prije dva sata. Naravno neki će se sigurno zapitati da li mi se ikad i upalio. Zapravo već sam par puta i ispljucana na račun svojih bezazlenih komentara. Kad sam napisala prvi post glavna misao iliti lajtmotiv bili su mi zajebancija i samo zajebancija. Onda sam napravila kardinalnu grešku i ostavila par komentara na blogu koji mi se učinio zanimljiv. Zapravo i ostao mi je zanimljiv. Sad bi se netko zapitao i gdje je tu greška.
Greška je bila u tome što sam se uvukla u najgluplju raspravu u svom životu. Sa osobom koja mi je ko iz topa ispljucala i ako me sjećanje dobro služi po jednom komentaru i jednom blesavom postu zaključila da sam frustrirana, neurotična domaćica kojoj je centar svijeta kuhanje popraćeno prdežom.
Jesam ponekad jako loše volje, jesam i koji put pa recimo blizu stanja frustriranosti, jesam i kuharica u svojoj kuhinji(kad ne radim po cijeli dan), jesam i nervozna, ali ne stalno, a JESAM I PISALA O PRDEŽU I PISAĆU OPET I OPET I OPET! A znate zašto. Zato što mi je nakon svih preseravanja i gluposti koje slušam na poslu i šire najdraže vidjeti teleći pogled moga dragog koji sa odglumljenim zgražanjem i "osudom" u glasu pita:" Jel' mačka živa?" Naravno da ima i puno luđih komentara, ali radi mogućeg prepoznavanja ne bih u detalje.
Sve ovo zapravo je mali uvod za moje slijedeće pitanje. Da li je ovaj način komuniciranja dozvoljen svakome ili ja moram biti u nekom jebenom klubu da bi mogla pisati komentare na tuđim blogovima. Sorry, ali ja sam očito jako glupa jer je to zadnje što sam na blogu očekivala. A još su mi bolji komentari na gramatičke greške. Jel' mi možda treba i lektor prije objave teksta. I tako pitam se ja zašto me prošla volja za pisanje i sjetim se. Zbog takvih gluposti. E da, prije nego što završim ovo baljezganje samo bih se zahvalila onima koji su ostavili komentar jer su mi osvježili dan. Al' stvarno. Do čitanja, pozdrav.
|
