svaka sličnost je slučajna....
subota, 05.01.2008.
Ribanja i ribarska prigovaranja u 4 ujutro....
Sinoć sam se našla, nakon dobra 2 mjeseca sa Darkom na cugi. Pretresli dogodovštine iz proteklog vremena, ja ga utlačila mojim misaonim proljevima i pokušala se opravdat za nekulturno odjebavanje u zadnjih 2 mjeseca, sa pričom, opet mi se pojavio bivši u životu, bla, bla, uzburkale se emocije.... Darko pametan dečko, pa ne postavlja previše potpitanja. A ja sva sretna i lepršava, tvrdeći kako je sve to sad iza mene, kako sam raščistila u glavi, srcu i svim ostalim organima... I da mi se bivši napokon više neće javljati...
Oko 2 a.m. sam bila u krpama, zaspala kao mali prasac.
Probudila me zvonjava mobitela....
Jedan puta pogađajte ko je bio.
Kristian.....
I naravno da sam se javila, mogu sad sama sebi lagati zašto, iz radoznalosti, iz kurtoazije ( u 3 :21 ujutro !?)...
Napamet naučeni tekst: hoćeš li mi skuhati kavu za pola sata.... Kažem, neću.... Idi nanati... Pričaj sa mnom dok krenem nanati...?
I tako krene priča, težak porod, skoro sam zvala pulsku bolnicu da pošalju anesteziologa i kirurge da obave carski rez, da čujem napokon šta hoće reći pa da mogu nastaviti spavati...
Pokušavao je postaviti nekakvo pitanje, sa tolikom zadrškom i napomenama da ću ja sigurno krivo shvatiti, da mi je počeo ozbiljno ići na živce, ali me i pripremio na pitanje. Znala sam šta slijedi: jesi li ti Nataši rekla za nas?
Možda sam sekundu krzala i poželjela biti iskrena, ali sam kratko i bez titraja izgovorila samo da nisam. Pustila sam si sekundu , taman da mi kroz glavu uspiju proći sve njegove neiskrenosti...
Onda dobro, reče, ali i tako nije bitno... Jok , nije, mislim si...
Započne novu rečenicu: " ti nemaš pojma koliko puta u životu se sjetim kako si me...." i zašuti. Jedan, dva , tri puta. Opet ću valjda krivio shvatiti... Anyway, da skratim, puuuuno puta u životu , kada se uzbudi , sjeti se kako sam ga dobro ljubila ( gore ili dole, pitam. Kaže, u ovom slučaju dole.. Mogla sam si i mislit:). I koliko puta se sjetio kako sam ga primala u sebe, dok bi bila na njemu, jer sam mu prikazala i pokazala da uživam pri tome kao niko.
Nasmijem se ( diveći se sama sebi pri tome:), i kažem: pa ljubavi, ti si meni bio Bog u ono vrijeme. I meni je bilo tako dobro kako je izgledalo, i još mrvicu bolje.... Vidiš, nismo ja i ti tako različiti: meni je seks s tobom bio fenomenalan, i tebi sa mnom... Jedina razlika je šta sam ja imala malo previše emocija , a ti ...
A na kraju, postoji i znanstveno objašnjenje: ja i ti smo jednostavno seksualno jaaaako kompatibilni....
I onda me počne tlačiti da mu ispričam detalje mog zadnjeg seksa sa bivšim mužem, kojih se baš i nisam sjećala... A njega je to tako bolilo :!"#$%&&/((=)=(($$"#!$"Q%
I taman sam se bila uživila u objašnjavanje zašto mu ne dopuštam da dođe na kavu u 4 ujutro, kad začujem čudan zvuk sa druge strane slušalice.... Halo, čuješ me, šta radiš, pitam.
Zvuk je postajao sve glasniji. Trebalo mi je valjda pola faking minute da skužim da on spava i hrče u slušalicu!!!!
Prekinem vezu, u momentu bijesna toliko da ..........grrrrrrrrrrrrrrrrr, a onda se natjeram da se smirim. Ok, 5 je ujutro, budna sam , da ne mogu biti budnija... i zaspao je dok sam pričala.... Pošaljem mu sms sadržaja: "Jako lijepo hrčeš dok ja pričam. Naravno da se nećeš sjećati da si me zvao ni šta si pričao, otriježnjen ćeš Omaru pokazati ovu poruku, a kad se napiješ, opet ćeš me nazvati. Nemoj. Hrkanje mogu imati uživo, da mi ga se sluša. A u tom slučaju, ne bih dobila samo hrkanje, već i zagrljaj :)"
I za divno čudo, u 11 kad sam se probudila, ugledam poruku : "oprosti što sam zaspao".
Njegovo drugo oprosti u 3 i pol godine....
četvrtak, 03.01.2008.
I sada u miru istražnog zatvora, razmišljam o riječima rahmetli babe Atifa.....
Uh, dugo me nije bilo.... Prvo sam uselila u moju kamenu kućicu, pa vraćala Medu u život nakon saobraćajke, pa je krenulo ludilo na poslu... i .... last, but not the least.... sranje do neba.... duga, preduga priča... kao , nešto , rastali se... rastaju se... tamo se i tako nikad ništa ne zna točno... primila par poruka i nekoliko poziva s njegove strane... uspjela ostat dovoljno prisebna da ne bude ničeg... ma šta serem , da se pojavio na početku ponovne komunikacije....
Anyway... pošto sam sa Natašom zadnjih par mjeseci postala bliska, opet sam prolazila s njom sve horore užitka zvanog kristian... i plačući s njom radi nje, uzburkala sve moje duboko zakopane emocije, za koje sam mislila da su nestale, da miruju bar....
Omar , njegov frend bio kod mene na kafi... upoznao natašu kod mene.... i odjednom se počeo smatrat vitezom ostavljene djeve... pa me na večeri sa društvom s posla ispljuvao toliko da sam se rasplakala.... na javnom mjestu....
nisam više mogla slušati nju kako daje ruku u vatru za mene... pukla toliko da sam joj drugi dan sve ispričala.... dobro... drugi, treći, peti... u nastavcima.... ostala je cijelo vrijeme tako čudno prisebna, počela zajebanciju na taj račun... a meni je bilo sve gore...
I sad, u miru..... nečeg.... razmišljam da se sve u životu zbilja događa s razlogom... koliko god zvučalo kao frazetina i floskula...
Zamolila me da je ne zovem dok se ona ne sredi da može opet komunicirat sa mnom.... prvo mi je bilo užasno, a onda... možda je ova bomba trebala eksplodirati, i možda je eksplodirala u pravo vrijeme.... vrijeme da ova neverending fucking story napokon završi, u mojoj glavi i u mom životu.....
ali i to je više nebitno...
