imalo bi smisla kad bi imalo smisla
srijeda, 09.03.2011.
ZAŠTO
Ne mogu danas da pišem. Ne da mi se. Ali, neću nikome ostati dužan.
Našao sam pesmu jednog srpskog pesnika. Tu je, ispod soneta, potpis.
Nagnalo me na takvo reagovanje pisanje blogera, Sredovječni udovac, i sad, za neko vreme, ne mogu nazad.
Bolje je - meni lakše - da prikačim sonet, no da komentarišem.
ZAŠTO DOPUSTI
Sanjam da svako ima bar prostran vrt,
u vrtu kuću smehom krcatu.
Tek malo treba da odloži se smrt
– klize kazaljke satu!
Zdelicu smlačenog mleka
sni jež. I bez nje spokojan spi, uz njega pas.
Mačak, oslonjen o psa, trebi se. Izdaleka
kao da su jedno, sliti. A šta nas
čini različitim
da jedan s drugim ne može?
Šta nas gura večitim
čarkama, besmislu?! Dopustio si da glože
se ljudi oko stvari bezvrednih, sitnih,
da život se rasprši, stroši, o Bože!
Milosav Slavko Pešić
