imalo bi smisla kad bi imalo smisla
utorak, 01.03.2011.
POKAŽI ŠTA ZNAŠ
Talas suđenja zbog korupcije profesora zahvatio je region. Srbija je, mislim, ponela barjak: prva je počela da hapsi profesore kragujebačkog Pravnog fakulteta, njihove pomagače i posrednike.
Bio sam na prvom suđenju, zapravo pokušaju; kao svedok istorije. Profesori su kao ovejani kriminalci prolazili kroz detektor metala. Pre nego prođu detektor videli bi da su objektivi upereni u njih kao snajperi. I ne bi im pravo. Na tu mogućnost trebalo je da misle mnogo ranije.
Jedan uvaženi profesor, iznerviran neprestanim fotografisanjem, pitao je fotoreportera da li hoće da mu pokaže muškost. Fotoreporter (pričao mi je, shvatio je da nervira profesora a to je prilika da ga snimi bez nameštanja, jer je pokazivao da ima suženje svesti) odgovorio je da hoće i čučnuo da bolje snimi. Profesor se – priča mi kolega – zbunio: šta sad? Onda je počeo kolegama da objašnjava da je fotoreporter iz policije. Niko ga nije pitao otkud mu takva ideja, ali nije bitno. Čovek je ostao bez fotke profesorovog ponosa, koji bi bio deo akademskog dijaloga. Valjda.
Najopušteniji je bio pevač Radiša Urošević. Pozirao je. Na pauzi je sa svojim advokatom otišao u Perper. Ko je hteo da ima dobru fotku mogao je da ga snima do mile volje. Urošević je bio predusretljiv, nasmejan, njegov branilac takođe.
Profesorka kojoj je policija oduzela BMW bila je neobično svadljiva. Teško biste rekli da je visokoobrazovani, univerzitetski profesor.
Doduše, jedna profesorka nemačkog jezika, optužena da je primala mito i posredovala kod davanja mita, radila je na Filološkom fakultetu i na Pravnom, mislim na još jednom je držala katedru, ali poenta je da je sa Filološkog otpuštena (bila je među prvim uhapšenim profesorima) i sada radi kao čistačica na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.
Ima i drugačijih slučajeva. Bivši radnik Kazneno popravnog doma Zabela na pitanje predsednice sudijskog vecha šta je po obrazovanju odgovorila je kao da je u kvizu Najslabija karika da je završila Pravni fakultet u Kragujevcu. Lepo.
Kasnije je, tokom suđenja, na saslušanju rekla da je Pravni fakultet upisala da bi napredovala. Pohvalno.
Jedina je priznala da je kupila šest ispita. Pošto je radila u policiji ima beneficirani radni staž. Penzionisala se kada je uhapšena. Sada ima 51 godinu i 72.000 mirovinu zahvaljujući pametno uloženom novcu na kupovinu ispita. Pošto je sve priznala, a policajac je, verujem da je priznanje rezultat pogodbe: odaj profesore, pritvor čemo ti računati u kaznu i ostaje ti penzija. Možeš da otvoriš i advokatsku kancelariju.
Da biste imali predstavu kolika joj je mirovina, pretvorićemo u evre: 720! Prosečna mirovina je ispod 300 evra, prosečna plata isto. Zaista, kada imamo u vidu da je velika verovatnoća da će zbog iskrenosti biti abolirana, ne može se reći da je uludo uložila kapital u ispite.
Jedna strdentkinja nije mogla da objasni zašto joj je profesor povremeno telefonirao na sever republike. Zar je proverava da li uči ili se raspitivao da li joj je potrebna literatura. Možda stručna pomoć. Pa, i ako se raspituje – zašto to čini, nije mu u opisu posla.
Jedna studentkinja, optužena koja je kupovala ispite i dobijala pozitivne ocene bez polaganja, na prvom saslušanju izjavila je da je ljuta na oca što se mešao, novčano, u njeno znanje, dodala je da nije prihvatila posao u Italiji zato što je trebalo da podnese diplomu Pravnog fakulteta, kasnije se predomislila i govorila da je sve (verovatno ispite) redovno polagala.
Otac studentkinje Pravnog fakulteta koja je imala toliku tenu da nikako nije mogla da okonča studije takođe je priskočio kćeri u pomoć. Pozvao je prijatelja i poverio da mala ima tremu, pa ako može da joj se pomogne. Kako da ne: neka se javi profesoru i pozove na očevog priajatelja. Rečeno – učinjeno.
Da li je profesora uhvatio propuh na uho do sagovornice, tek – oborio je.
Čim je izašla iz kabineta pozvala je očajna oca. Onaj je pozvao prijatelja. Prijatlejj je pozvao profesora. Neka dođe ponovo, poručio je profesor, prijatelj preneo njenom ocu, ona profesora zaustavila u hodniku i rekla da hoće ponovo da polaže. To je prirodno: kad student ne položi, ima naredni rok da se pokaže. Nije prirodno da sačekuje profesora u hodniku i njemu govori svoje planove. Ali, eto, desi se. I položila je, znala je znanje.
U Hrvatskoj vidim da je afera index prošla bez mnogo prašine i buke. Doduše i u Srbiji se slegla. Sada profesori dolaze na suđenja, koja su se otegla, kao na piknik.
Neki su i napredovali. Doduše ne kao profesorka nemačkog, ali, recimo, jedan gospodin je dogurao do Ustavnog suda Kosova. Što da ne. Čovek je tamo rođen, oseća se u zavičaju dobro, a i na Kosovu su potrebni mladi pravnici – što pre to bolje.
Još ovo: procentualno je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu bez polaganja položilo više devojaka od mladića.
I da dodam: bilo mi je žao jednog starog, bolesnog profesora čija je odbrana bila – da su profesori na Pravnom (a sve su to bili njegovi studenti) složni do afere ne bi došlo.
