imalo bi smisla kad bi imalo smisla
četvrtak, 24.02.2011.
GREŠNI MILOJE ČIR NA OKU CRKVE
Foto: Nagy Zoltan, The Shel 04
Srpska paranoična crkva (SPC) priznaje da već duže vreme drži na oku grešnog Miloja Stevanovića (62) zato što ljubi bližnjega svoga kada SPC mrzi one koje je volela – vladiku Artemija i po Bogu sabraću svoju: monahe.
I ne samo da SPC drži na oku srpskog trgovca iz Čačka – autora knjige Grešni Miloje čija su tri izdanja rasprodata, a njegov sajt beleži gotovo tri i po miliona poseta – no ga i tuži jer je na svom imanju ugostio monahe lojalne bivšem episkopu Artemiju.
Stevanović nema vremena za dangubu pa je episkopu žičkom kratko otpisao: Vaše preosveštenstvo, milosrđe i gostoljublje su hrišćanske vrline i od toga me ne odvraćajte... Nezamislivo mi je da se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi sa vernicima postupa metodama uobičajenim u partijsko-političkim organizacijama, u čemu imam veće iskustvo od Vas koji me na ovaj način potežete, jer nosim ožiljke tih metoda na svojoj koži gotovo tri decenije - navodi se u poruci. Potpis kako sledi: Grešni Miloje.
Tako Grešni Miloje njegovom preosveštenstvu episkopu žičkom Hrizostomu (Zlatousti). Ne mogu da verujem: Crkva tuži vernika koji ispunjava učenje pravoslavlja više no što iko očekuje! To bi moglo da znači a. Miloje, grešan ili ne, nije shvatio osnov vere i b. da je Crkva dementna, pa zaboravlja svoje učenje.
Crkva kao i vlast u Srbiji hoće sve da drži pod kontrolom, makar svet propao. Pošto su nam sve uzeli/izeli ostalo je još da prisvoje pravo prve bračne noći.
Molim, obratite pažnju na distinkciju: Miloje je 17 monaha primio na svoje imanje, a ne na crkveno, dao im kost i konak u svom etno–selu na planini Jelici. I zemlju, građevine, mašine i stoku, sve kako stoji u overenom sudskom ugovoru na neograničeno uživanje, bez naknade. Sve je to Milojevo, ništa nije crkveno, ni državno, ni ičije do Miloja, Grešnog!
Miloje daje/ustupa monasima sve bez naknade, a ono što proizvedu pošteno će im otkupiti. Takvu pogodnost monasima ni Crkva nije dala.
Takva su sagrešenja Grešnoga Miloja, kako ga i meštani zovu, da crkveni tužilac u optužnici, koju je podigao sredinom februara, predložio da se Stevanović kazni konačnim iskjučenjem iz crkvene zajednice. Možda zato što Miloje sebe smatra grešnim, pa iskače iz crkvenoga rama. Ako i jeste grešan, platio je Crkvi za oprost, platio i pozlatio.
Toliko je grešan Miloje da crkveni velikodostojnici ne mogu da ga vide. I kako će kada im je na oku?! Greše, mnogo greše, ako trgovca, kao što su nacrtovali, izbace zanavek iz krila Crkve, moraće često da čine mrzak čin i dreše kesu kada dođe vreme da štogod pazare.
Miloje u Čačku drži dve trgovine. Ne baš male, svašta se tamo za pope može nabaviti. Ako ima za pope ima i za popadije, a gde ima za popadije biće i za vladike. Bude li se Crkva bahato ponašala prema Miloju, može se dogoditi da espapa nestane. Bilo pa prošlo.
Za užasna sagrešenja Crkva krivi Miloja. Pošto ga Crkva drži na oku zna da je u junu 2010. na planini Jelici kod Čačka na svoje imanje primio odbeglo bratstvo manastira Crna Reka.
Niko ne kaza rašta monasi odbegoše.
Pored toga Crkva tereti Grešnoga Miloja da veruje u Boga (u kojeg ne veruje država, pa izgleda ni Crkva; verovatno i omladinu kvari), njemu se moli i u Dom Gospodnji odlazi na bogosluženja. Sve sama jeres, gresi smrtni, neiskupivi.
Ako moja skromnost dobro razume optužnicu, Crkva je promenila kurs i u Boga više ne veruje, inače Miloja, makar bio grešan, ne bi povlačila po sudu. Doduše po crkvenom sudu, ali kakva je razlika ako Miloje dangubi?! Popovi imaju vremena na pretek, jer i tako smrti nema, samo silazak u večni život.
U autobiografiji Grešni Miloje opisuje kako se od žestokog komuniste preobratio u vernika pa i apologetu tracionalnog bogosluženja, rekao bih veći od episkopa mileševskog Filareta i vranjskog Pahomija zajedno, ali takvo poređenje (ko zna o čemu govorim jasno mu je) da je nespojivo sa likom i delom ta dva crkvena velikodostojnika.
Da ne krijem kad je Crkva već obzanila: opremljena je za praćenje i držanje na oku pa ne samo da je videla (što joj milo nije) kako monasi idu po planini Jelici na imanje Grešnoga Miloja nego i sam Grešni Miloje – gde će mu duša – odlazi na bogosluženja u selo Ljuljaci.
Ne znam da li će Crkva tužiti paroha crkve u Ljuljacima što je javio kome treba da je bivši episkop Artemije služio u seoskoj crkvi. I da činodejstvuje u prisustvu Grešnoga Miloja.
Neobično mi je da popa prijavljuje onoga kome inače ljubi ruku i klanja se do zemlje. Možda Crkva ukida i poštovanje, i uverenje naroda i sveštenstva da je na episkope sišao Duh Sveti.
U obrazloženju optužnice, istaknuto je da je žička eparhija i ranije imala Stevanovića na oku jer je svesno išao u pravcu raskolništva. Šta je to i kako se ide u tom pravcu niko iz eparhije nije objasnio Grešnom Miloju koji bi voleo da zna kuda Crkva ide.
Tužilac smatra da je Grešni Miloje protivnik Crkve i rušitelj crkvenog poretka. Ako je tako, onda nema druge: poredak je slab, loše utemeljen i mora da je sistematično podrivan. To Miloje nije mogao sam, mada tužilac i o tome ima neoborive dokaze koje navodi, kako red nalaže, u optužnici.
Grešnog Miloja Stevanovića tužilac ostrašćeno (što greh je, o da!) opada da se bavio poslovima opštinskog pravobranioca, direktora preduzeća, radio je i kao bankar, a bio je i sekretar Opštinskog komiteta SKJ u Lučanima. Kud ćeš veća sagrešenja nego uz pomoch vlasti podrivati Crkvu koja je vlastima bliža i od nje same. Jedino ne kaže tužilac da li se Crkva ranije gadila svih tih Milojevih bavljenja kad joj je davao priloge u novcu i robi.Da li Crkva odbi Milojeve dare?!
Posle svega ne bi me iznenadilo da SPC za obračun s Grešnim Milojem vaskrsne Tomasa Torkvemadu, mada, među vladikama može da nađe dostojnu, ako ne i rigidniju zamenu.
Grešni Miloje Stevanović od patrijarha Pavla dobio je odličja i gramate i od vladika Stefana i Hrizostoma (koji ga sada tuži da je skrenuo s puta pravoslavlja). U Novom testamentu – moram da pomenem – jasno se navode Hristove reči: ako te udari po desnom obrazu, okreni mu i drugi (Matej, 5,39). Nevolja je što Grešni Miloje izgleda ima samo jedan obraz, pa ga ne da ma kud puklo!
