19.04.2007., četvrtak
Žito, pepeo i Drezden
   Rekao mi je da pogledam iza sebe i da mu kažem što vidim. Kosac, žena mu i kćer, kose žito, dok ponad njih se sprema strašna oluja. Oblaci se poput galaksija uvijaju u sebe i munje paraju još ono malo nevinog neba. To nije žito, kaže on. To su glave milijuna. Ono što vidiš, to je mali korak prema apokalipsi. Kosac je smrt, žena je smrt, a kćer im bilježi mrtve, stavlja reske na drvenu ploču, svaku za tisuću ljudi, i onda ih prekriži. Kada popuni ploču, pali je šibicama i otpuhuje pepeo koji se ubrzo pretvara u ništa. To ništa, to su mrtve duše. Osim slika, imena i uspomena, oni su ništa. To je bio rat? Da, to je bio rat. Zaklopim oči, a zatim ih otvorim. Pogledaj iza sebe, ponovno mi reče. Što sada vidiš? Vidim nebo. Ono se više ne boja olujom. Na svojim krajevima rasplinuti oblaci, a u sredini tmina. Oni odlaze. Tko su ove tri spodobe zgrčenih lica i kuda idu? Za oblacima, odgovori mi. Traže onu istu djevojčicu da im kaže gdje je pepeo njihovih bližnjih. Pa zar oni nisu ništa i kao takvi nepronalazivi? Oni to ne znaju. I bolje da je tako. Sve dok tragaju oni žive. Kada pronađu pepeo, pretvorit će se u ništa. Opet zaklopim oči ne bih li izbrisao sliku. Čujem sirene. Otvorim oči i pogledam iza sebe. Što rade ovi ljudi i kakve su to sirene, upitam ga. Skupljaju pepeo. Iza milijun tona savezničkih bombi ostao je pepeo. Drezden? Da. Prepoznaješ li ova tijela? Tragači pepela? Da. Pogledaj iza sebe. Neću. A što? Pa dosta mi je depre. Ma pogledaj iza sebe, ali oprezno, i pojedi opušak. Zašto? Ide murija, glupane. |
- 22:04 - Komentari (7) - Isprintaj - #
|
Dnevnik.hr
Opis bloga
ČASOPIS TARZAN glavni i odgovorni urednik: Sisajed izdavač:www.blog.hr novinski majl: objes(e)ne@sise.hr |
