16.10.2006., ponedjeljak
Život piše Peace Darije
|
U petak, godine dvije i šeste, kao što sam vam cmizdrio, izgubio sam mobitel. Na koji način, nemojte me pitati, jer se ne usudim odgovoriti. Pitajte moj staroslavenski horoskop, naravno ako znadete čitati glagoljicu, ali ni to vam neće pomoći jer Ćirilo me ne voli, a Metodije mrzi. Naravno, ujutro kad sam se kretao putovima prošlonoćne revolucije, od mobitela ni traga. Četiri puta pročešljah osam tisuća kvadrata, ali od mobitela ni jedan paket podataka. Odustao sam, digao ruke od tjedan dana stare mašine, od godinu i nešto dana starog broja i zabio glavu u pijesak da pokažem Kinezima da to nije tako strašno, to, stalak za bicikle. Kužite? Rekoh, naočale ću kupiti u neka bolja vremena, kad će oštar vid biti od životne važnosti (mada ni sada kada dostavljam šećer i kada umjesto spuštene rampe ja vidim one iste građevine kakve je vidio pokojni Homer, ne bi bilo zgorega imati jedne majušne naočale), i kupit ću još jednom novi mobitel. I baš kad se spremih na gladovanje i svakodnevno švercanje u busu, zvoni mi kućni telefon. Stari dobri djedica, kakvih danas rijetko ima, stara škola dobrote, kaže mi da je našao mobitel, da je bio u T-mobileu i da su oni nekako otkrili moj kućni broj, svaka im dala impulsa trista. Ja plačem od sreće, puštam šmrklje da zapune rupice na slušalici, grlim sebe i usisavač. Kaže dobri djed da se nađemo, susjed mi je. Velim ja može, kad, sad, dobro, evo me, jurim, hitam. Dat ću mu sto kuna kao nagradu. Kaj, nemam više, jebem psa onom tko misli da sam škrt. I eto, nađemo se predobri djed i ja i on odmah pređe na stvar, izvadi mobitel, kaže da displej uopće ne radi i da me jedva pronašao. Ja se zahvaljujem bez obzira na to što je mobitel neupotrebljiv, pokoj mu duši mladoj, nudim sto kuna (žao mi mene), ali djedica odbija, kaže da što bi on s mobitelom, da ovo, da ono i odbije nagradu. Nije da mi je bilo žao. Rekoh, ajdmo onda na piće. I popili, on deci vina, ja deci kave i zbogom, najljepša hvala, malo je takvih ljudi u današnje vrijeme rekoh, i oprostimo se. I kaj sad. Prebacim karticu u mobitel svoje ljubavi, a kad ono: puk molim. Auuu, a ja puk ne znam još od kad je Franz Ferdinand srećom izbjegao prvi atentat, sve dok pola sata kasnije nije dočekao drugi. Ne znam ni onaj serijski broj mobitela s kojim sam dobio ovu karticu. Što da radim? Lastane, Vava, grah, zvijezde, help, bilo tko... |
- 19:21 - Komentari (20) - Isprintaj - #
|
Dnevnik.hr
Opis bloga
ČASOPIS TARZAN glavni i odgovorni urednik: Sisajed izdavač:www.blog.hr novinski majl: objes(e)ne@sise.hr |
