|
Izveštaj podnosim kao svoju statutarnu obavezu, na kraju mandata, pred nove izbore koji se održavaju na svim nivoima do kraja godine. Podnosim ga u ovoj formi (umesto čitanja na skupštini) da bi ga zainteresovani pročitali i bili spremni za eventualnu diskusiju na Skupštini sa primedbama i predlozima za bolji rad Sindikata u budućnosti.
Istorijat
Počeli smo sa radom 17. januara 2001. godine na skupštini koja je, pod statutarnim okriljem Veća saveza samostalnih sindikata, potvrdila da smo nastavljači, nikad ugašenog, Sindikata u Centru! Odmah smo suludo optuženi da smo istovremeno i „komunjarski” i “žuto demokratski” sindikat, da nemamo registraciju i pravo da radimo. Vreme je pokazalo koliko su takve optužbe bile zasnovane na istini. U narednim godinama smo se odvojili od Samostalnih sindikata Srbije i postali Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije. Sledeći generalnu politiku Republičkog odbora našeg Sindikata kao najbrojnijeg, najsamostalnijeg, najaktivnijeg i najmoćnijeg sindikata u zemlji, uspeli smo i da sačuvamo relativno dobre odnose i delovanje sa ostala tri sindikata koji su se, u medjuvremenu, formirali u Centru.
Radnopravna zaštita zaposlenih
Ovaj pojam je veoma širok i mi smo se trudili da ga, tačno znajući naše mesto u okviru Zakona o radu, u potpunosti pokrijemo. Izbor generalnog direktora i mendžmenta Centra nikada nije bio predmet interesovanja jer na to sindikati nemaju uticaja, ali je naš zadatak bio da njihovo delovanje bude uvek u okvirima Zakona i nismo se plašili da ih na to upozorimo. Premeštanje po potrebi službe je najčešće zloupotrebljavan član Zakona protiv koga smo dizali glas protiv sva tri direktora. Naime, taj član je prilično neprecizan i zahvaljujući ponekad nakaznim tumačenjima Zakona, često orudje za kažnjavanje neposlušnih i pravljenje mesta za „podobne“ radnike. Trudili smo se i tražili da se uvek jasno definišu „novonastali povećani obim posla“ i „potreba službe“ da bi premeštanje radnika imalo smisla. Najbriljantniju pravnu osudu toga sam video u slučaju g-dje Pavlović, sestre na Očnom odeljenju, koja se obratila Sindikatu za zaštitu (premeštana po potrebi službe). Preporučujem svim ugroženima da joj se obrate za taj dopis. Apsolutno sve slučajeve premeštanja po potrebi službe smo bili spremni da tužimo i pravno dobijemo. Neke nismo, jer radnici nisu želeli spor. Uz nas je uvek bila stručna služba Sindikata sa vrsnim pravnicima i ekonomistom. Novčano kažnjavanje radnika je po novom Zakonu ukinuto, te se time nismo ni bavili. Otkazno upozorenje smo imali u par slučajeva gde je zaposlenima uručeno u okviru Zakona, dok je otkaz radnog odnosa jedino uručen dr Radojici Djordjeviću, hirurgu, zakonski, zbog nedolaska na posao. Protiv mišljenja da postoji višak radnika smo se uvek energično borili. Problemi su nastajali i zbog nesaradnje sa sindikatima i nepoštovanja (od strane svih direktora) lepog običaja da se sindikat obaveštava o novoprimljenim radnicima. Sindikat ne odlučuje ko će biti primljen, ali je uvek ustajao u odbranu prethodno zaposlenih koji su premeštani, jer su bespotrebno primani novi radnici pa se na nekim mestima pojavljivao višak zaposlenih. U menadžerske odluke rukovodstva se nikada nismo mešali, osim kada su zadirale u prava i dostojanstvo zaposlenih. O finasijskom poslovanju i mahinacijama rukovodstva o kojima sada anonimno nas napadajući, pišu neke moralne nakaze, nismo (sa dokazima, ne ogovaranjem) bili obavešteni nikada, ni od koga, ali bi sigurno digli glas, iako to strogo gledano nije sindikalni posao, već posao Upravnog i Nadzornog odbora, kao i finansijskih službi opštine i republike. Nikada se nismo bavili tračarenjem i stojimo (ja lično i rukovodstvo sindikalne organizacije) iza svake napisane i izgovorene reči sa spremnošću da krivično odgovaramo za svaku laž i klevetu. To što se nekima nije svidjao naš način iznošenja činjenica više govori o njima i njihovoj krutosti i apsolutizmu, nego o nama. Lično bih voleo da taj domanovićevski, peckavi duh u Sindikatu nastavi da živi i dalje. Hoće li tako i biti – pokazaće vreme.
Finansije
OO Sindikata u ZC Kruševac finansira svoje aktivnosti isključivo od članarine i dodatnog učešća članova (kada se radi o izletima). Kada smo počeli saldo na računu je bio 0,00 dinara i prvi pečat nam je napravljen na račun Okružnog odbora. Danas je to finansijski potpuno nezavisna organizacija u kojoj se domaćinski gazduje novcem i koja ima pristojnu sumu na računu sa kojom će sledeće rukovodstvo početi svoj rad. Svake godine, iako po Zakonu nismo obavezni, ZOP-u dajemo završni račun. Novcem od članarine finansiraju se socijalne pomoći koje dobijaju najugroženiji članovi, dotiraju se izleti za članove Sindikata, kupuju se paketići za Novu godinu (koji su toliko popularni i vrede uloženog novca da nam se svake godine prijavi po 50-tak zainteresovanih, spremnih da plate punu ceni iako nisu članovi) i finansira davanje sindikalnih kredita (najpopularnijeg i najpoznatijeg sindikalnog delovanja) koje je do sada koristilo oko 450 članova. Pored toga, od tog novca se plaća svečani ispraćaj u penziju članova Sindikata uz prigodan poklon i zakusku što niko drugi ne radi. Jedne godine od članarine je finansiran odlazak članova sportske ekipe na sportske igre Sindikata u Čanj, ali smo posle stali na stanovište da je sasvim dovoljno što sportistima iz Sindikata plaćamo kotizacije za opštinske sindikalne sportske igre i kotizacije svečanu večeru nakojoj se dele pehari i medalje, dok odlazak na Igre moraju finansirati iz svog džepa, eventualno uz pomoć sindikalnog kredita. Pored ovoga, za Novu godinu štampa se propagandni materijal (kalendari, olovke i upaljači) koji se deli članovima da bi im „Sindikat bio na oku“ čitave godine.Od troškova treba pomenuti kancelarijski materijal i troškove fotokopiranja što je sve potrebno za periodično izlaženje Biltena Sindikata.
Informisanje
Skoro od samog početka izlazi Bilten o čemu je odluku doneo Odbor Sindikata. Na žalost u Biltenu pišem samo ja (jedan jedini put je članak napisala dr Damjanović, dok je na sajtu svoj tekst objavila dr Matić), ali za to nemam nameru da se nikome izvinjavam jer je sve ovo godine bi otvoren i za protivnike Sindikata, a članovi su stalno pozivani da napišu prilog. Bilten je manje ili više ispunjavao svoju svrhu i polako prerastao svoje okvire postajući lektira koju svi sa pažnjom čitali, čak mi se čini intenzivnije oni koji nisu baš želeli dobro Sindikatu. Koliko svako u ZC Kruševac ima strah (ili odbojnost) prema pisanju govori i problem koji se javio oko pokretanja lista u Centru za koji je teško naći ljude koji žele da nešto napišu.
Ostalo
Sindikat je u početku brojao oko 1000 članova, iako je u početku čak i zabranjivano učlanjivanje u njega (slučaj hirurgija) i ukidano odbijanje članarine (dr Milojević). Odborje imao 14 članova + predsednik i tokom godina je menjan jer su neki članovi postajali umorni od stalnog pritiska i rada i želeli su da napuste rad. Odlazili su, a članstvo je biralo nove odmornije i agilnije predstavnike u Odboru. Imamo i dalje najveći broj članova iako svi novoformirani sindikati odlivaju naše članstvo. Sada nas ima oko 700 što je otprilike broj koji imaju svi ostali sindikati zajedno. Izvinjavam se ako grešim! Posebno jaka uporišta su nam u Varvarinu i Ćićevcu! Nikada nismo imali nijednog člana u Aleksandrovcu! U poredjenju sa drugim sindikatima imamo najslobodniju politiku iščlanjvanja iz Sindikata onih koj su nezadovoljni, a najrigorozniju politiku učlanjivanja koje je, po odluci Odbora, moguće samo do kraja aprila.I to je podatak koji govori o našoj snazi i dobrom radu rukovodstva koje je birano na Skupštini, javnim glasanjem, demokratskije nego što to Statut nalaže. Predsednik je biran direktno, takodje javnim glasanjem na Skupštini. Takvu praksu imamo nameru da nastavimo i dalje samo što ćemo otići korak dalje i organizovati nekoliko predizbornih skupština da bi svi članovi, a ne samo delegati mogli da kažu šta misle o radu Sindikata i šta u narednom periodu žele od organizacije kojoj pripadaju i šta su spremni da lično urade da to funkcioniše. Ovaj ovako napisan i koncipiran izveštaj koji vam dajem na uvid pre predizbornih skupština, a daleko pre izborne skupštine moj je doprinos toj ideji.
Ivan Simović, predsednik
|
