11.07.2007., srijeda
(PurpleSheep) poglavlje 1. "Ime mi je Astrid"
|
Gazila je blatnjavim ulicama,gazila po barama,lokvama,blatu. Tako je zurno hodala da nije ni primetila gde je gazila. Kisa je pljustala,padala onako nemilosrdno i tako jako da se odbijala o zemlju,pa je izgledalo kao da i iz tla pada. Bila je potpuno mokra. Crvena kosa joj je padala preko lica,i bola je u oci.. No hodala je tako zurno,trudeci se da ne potrci da ne bi privukla paznju. No,nije razmisljala o tome da upravo time sto nema kisobran,kao i svi drugi privlaci paznju,i upravo tako >>oni<< su je pratili. Upravo je prelazila ulicu,kada je ogromni sivi automobil poprskao vodom iz bare.Ona zastade,i pogleda u baru. I tada,u odrazu zgrade u bari,primeti da je posmatraju,upravo sa vrha istog zdanja. Lagano je rukom presla ka pojasu,opipavajuci noz cudnog oblika,koji joj je ulivao toliko hrabrosti. Zatim nastavi dalje,ali hodajuci mnogo sporije. Najzad,stize do ogromne,crne kapije. Saceka trenutak,i vrata se otvorise,sa bucnim skripanjem. Udje u dvoriste,i brzim korakom utrca u ogromnu kucu,koja je potsecala na gradjavine u gotika-stilu. Skinula je mokar kaput,i brzo prosla kroz glavni hodnik. "Astrid!"-neko je viknuo njeno ime. Ona se na petama okrenu,streljajuci coveka pogledom. "Astrid,da li su.."-nije dopustila ni da zavrsi,odgovorila je "Da,jesu,pratili su me,sve do kapije. Medjutim,jos uvek se plase da udju ovamo. Moracemo da budemo izuzetno oprezni. Na tragu su mi. Ne znam kako, ali prate svaki moj pokret. Okupi 5 najboljih boraca. Ne mozemo vise da dopustimo luksuz neopreznosti. I nikako ne smemo potceniti Storme. Snazniji su i mocniji nego pre.Osim toga,pronasli su T.." "Znam"-zurno odgovori covek."Nemojmo o tome. Pozvacu Freyu,ona ce okupiti 5 najboljih.Idi,odmori se. Sutra te ceka naporan dan" Astrid klimnu glavom,i nervozno odseta to svoje sobe. Jutro je bilo neobicno mirno. Onako svetlo sivo,sveze. Nervozno,nepotpuno. Bez ijednog oblacka,bez sunca,sa siromasnim likom Meseca. Ustala je,i prisla ogromnom prozoru,koji je imao ocaravajuc pogled na ceo grad. Gledala je ulice,i ljude koji odlaze na posao,gledala je i onaj carobni dim koji se izvijao iznad krova pekare..Ulice su jos bile vlazne od kise..Pravo jesenje jutro... Obukla je crveni dzemper i traperice. Ocesljala kosu,i tiho otisla do kuhinje. Skuvala je sebi solju jakog caja,i pojela tost. U tom trenutku Ian joj se pridruzio na dorucku. "Dobro jutro"-rekao je uspavano. "Aha"-rece ona hladno,kao i obicno,zapravo toliko joj se svidjao taj prokleti decko,da je mislila da ludi. Sve od one noci.. Pokusala je da ga ne gleda,jer joj se iznovao vracala >>ta<< slika. "Razgovarao sam sa Freyom. Damien,Lili,Derec,Teo,i ja smo onih 5 najboljih. Dakle u tvom smo timu"-rece on. "Odlicno. I cisto da vas upozorim,u pitanju su vasi zivoti. I zaista ce biti opasno. A ako se neko ne izvuce,ja tu nisam kriva. Ovo nije moja volja. Ovo radim radi dobra cele Zajednice."-odgovori crvenokosa,trudeci se da zvuci smireno "Add,zasto se uvek trudis da zvucis kao da te bas briga? Kao da je za tebe ovo samo posao? " "Ian,prestani. Ovo i jeste moj posao. Cuti,gnjavis me.Prestani da me zoves Add! Ime mi je Astrid!" "Kako god. Astrid."-decko je to rekao previse ravnodusno,i otisao u dnevnu sobu. "Da li cu ikada uspeti da ti kazem.."-prosapta Astrid sebi u bradu. Ubrzo se 5 izabranih,zajedno sa Astrid i Freyom naslo u velikom holu. Sedeli su,a napetost je rasla,i bila tako gusta da je mogla da je sece. Neko je morao da prekine tu neprijatnu tisinu. Kao i obicno,to je bila Freya,visoka devojka,izuzetno duge,tamne kose,koncentrisanog pogleda,a prozirno plavim,skoro sivim ocima. Pomalo gruba-pravi ratnik.Nakaslja se,i rece " Mislim da je suvisno reci to da je neizvesno da li ce se iko od vas izvuci ziv. Svi dobro znati da ni u jednoj borbi to nije sigurno. Jedina olaksavajuca okolnost je ta sto ovo zapravo nece biti prava borba,i da,imamo element iznenadjenja. Plan je sledeci,upascemo na posed Storma. bitno nam je samo to da dodjemo do kontrolne sobe,kako bi saznali sta znaju o nama,i da saznamo sto vise mozemo o Tamari."- na spomen Tamare Damien snuzdeno spusti glavu,a oci mu se ispunise suzama-voleo ju je vise od svog zivota,a sada nije ni znao da li je ziva. Astrid ga pogleda,pa cak i njoj bi zao,i nezno ga pomilova po glavi. Holom se prolomi svez smeh. Cak je i Astrid mogla da pokaze emocije. I tu sva napetost nestade. Astrid pogleda u Iana,koji je ne zainteresovano gledao u Freyu-bio je ljut na nju. Ona obori pogled. Imali su manje od pola sata da se spreme. Astrid je obukla uske crne hlace,sa dve crvene trake koje su joj visile sa struka,tamno crvene vojnicke cizme,i crnu majicu kratkih rukava,razcupala zadji deo kose,koje je bio kratak,a napred je pustila duge pramenove da joj padaju niz lice,do ramena. Njena crvena kosa sijala se na prigusenom crvenom svetlu njene sobe. Tracak straha joj je prosao licem. Osetila se tako usamljeno. Sada kada je Ian ljut,znala je da nece imati bas nikoga uz sebe,a to osecanja je cesto imala.."Vreme je da krenemo.Jesi li spremna?"-upita je Lili stojeci pored vrata. "Da"-odgovori Astrid tihim glasom. EDIT: Ovo je samo deo poglavlja. Sutra cu objaviti drugi deo. Radi lakseg i brizeg citanja :) |
0