...Prvi maj..
Nakon gotovo neprospavane noći (čitaj ubijanja tekilom s docimerima) i kišovitog prijepodneva, poslijepodneva na poslu, večeri u kojoj sam trčao do zadnjeg Fast fooda ne bi li kupio sendvič i pojeo konačno nešto, a lik mi pred nosom zatvori i kaže:"Kraj radnog vremena, pravimo obračun!" (možda je bio na praksi u Japanu) bi trebao napisati vedar post.
Neću spomenuti kako sutra, na zvanični praznik rada moram raditi drugu smjenu. Sreća u nesreći pa je radila benzinska preko puta, te sam se opskrbio čipsom i s par limenki piva.
Koliko? Ma nije bitno..
Nego, da vas ne mučim sa svakodnevim sranjima i "bullshitovima" iz života koje proživljavate i svi vi, samo možda na nekoj drukčijoj razini posvetit ću par redaka današnjem danu.
Svi znate kako i gdje je nastao praznik rada, te da se u komunizmu veličao i vrednovao kao danas u najmanju ruku Božić.
Valjda je komunistima Bog bio lopata. I srce. I ruka.
B(l)ože sačuvaj!!
Osim parkiranih starih Yugića 45 i 55, par oronulih spomenika Titu i partizanima iz doba Yuge nam je ostalo veličanje prvog maja i par ovakvih građevina u svakom kvartu:
(danas uslikano)
Ovo je zgrada iz vremena Jugoslavije koja leži na jednoj od prometnijih ulica u Zagrebu. Njen unutrašnji dio je oronuo,takav kakav jeste, vidite ga sami.
A vanjski, koji gleda na ulicu i ljude je totalna suprotnost. On je sređen i našminkan, kao šminkerica pred subotnju špicu.
A tako vam je i u životu. Pa vi sudite po vanjštini.
Laka noć i sretan Van prvi maj uz:
..Domovina naša je rodila
hiljade i hiljade junaka,
jedan od njih delija
to je moj komšija Avdija.
Nije bio on niti bombaš,
nije bio on niti sportista,
sve što je imao od oružja
To su:Srce, ruke i lopata..
