Kako smo odrastali III
Juče je sestra imala rođendan. Sjetio sam je se (vi bi rekli normalno), al činjenica da nas ima malo više u obitelji bi rekla da i baš nije crnjak ako zaboravim nečiji Birthday...
Sjećam se kad je jednog toplog dana došao zet (njen tadašnji dečko) i donio mi Dinamove novine. Bio sam očaran velikom naslovnicom sa grbom u lijevom kutu ( tada još sa šahovnicom i zvijezdom). Bio sam mu zahvalan do neba. Kad su došli kući s novim Yugom igrao sam se u dvorištu sa svoja tri najbolja prijatelja klikera.
Ja, Z. I. i B. Smo bili tijekom ranog djetinjstva nerazdvojni. Nešto kao stado malih nestašnika, koje su stare tetke i babe ganjale po selu zbog obranih trešanja ili ranih krušaka. Zajedno smo čuvali krave, sakupljali romane, kada bismo imali novaca kupili bi polovnu erotiku od starijih momaka( nismo znali baš pravi razlog, al smo vidjeli da to svi rade). Svako jutro nam je nečija mama ili baka mazala šnite kruha sa pekmezom ili domaćim maslom (što je za nas bila poslastica). Jedino pred mrak, kad bi se suton spuštao na sed selo, kad bi kokoši već legle u svoje ćumeze mi bi išli svako svojoj kući radujući se novom danu koji ćemo provesti smišljajući novu glupost.
I tako smo i taj dan već par sati bili zadubljeni u igrariju s klikerima, ja već pomalo žalostan jer sam izgubio najdražeg "porculanca", a B. Sretan jer je pokupio skoro sve naše klikere.
Kad nas je vidio zet kako igramo htijući se prisjetit svojih dana il ko zna čeg je pitao možel igrat s nama klikera.. Mi smo bez razmišljanja pristali i nakon par partija izgubili sve klikere.
Z. je otišao kući plačući, nakon par minuta se vratio s djedom koji je galamio kako je ovaj mogao biti bezobrazan i odnijet sve klikere.
B. je ćutke napustio dvorište i nije ništa rekao, a I. se rasplakao i otrčao kući grcajući se u suzama.
Naravno da smo par sati nakon toga dobili sve klikere natrag.
Kad bi čuvala krave pekli bi krompire i mladi kukuruz koji bi krali po okolnim livadama. Jednom nas je jedan stariji čiča uhvatio i pošteno namlatio. Ja sam prošao najgore jer me dohvatio par puta s zelenom kukurskom po ledjima. Nakon par sati našli smo se ispod lipe i spremali mu strašnu osvetu. Odluka je pala da mu zapalimo plast sijena koji je bio na obližnjoj livadi. Svi smo se jednoglasno složili, samo je Z. Najviše okolišao. S pravom.Kad smo otkriveni, najviše je dobio od svih nas. Nosio je u po ljeta mjesec dana duge majice i hlače.
Bilo je takvih priča i dogodovština milijun, svaki dan je bio po nečemu običan..
"Nebo nad Vitezom"
Slikao ja običnim Zenitom, 1999..
Putevi su nam se razišli krajem osnovne. Ja sam otišao u gimnaziju, Z. u ekonomsku, B. postao lokalna mecena i gazda kafane, sa dvajest i kusur godina, dvije konobarice iz Srbije, malim djetetom i velikim trbuhom te praznim mozgom. Kažu da je u dugovima i da rijetko spava.
Z. je kući, polaže ispite, izlazi s curom i to je to. Nema pretjerane ekipe ni bančenja, kao ni kontakta sa nama. Uvijek je bio najpovučenije od nas.
I. je već godinama u kocki, traženju izgubljene ljubavi, razapeti zmeđu volana kamiona i lokalnih kafana, svaki dan glava u torbi,misli u daljini, a cigara među već požutjelim prstima.
Ja sad u Zg, još uvijek student, usto i radim..Neko bi reko tražim se..Ne znam..Valjda..
Ne izlazimo zajedno, nismo popili piće već godinama, jednostavno su nam se prijateljski putovi razišli kada su počeli počinjati oni životni. U kojima su se donosile bitnije odluke i gdje su bivale bitnije prekretnice Zna li netko pravi razlog? Ja ga nikada neću dokučiti....
