twisted mind
28.08.2006., ponedjeljak
|
...među jude ,zviri i beštimje me stavi leć... Neki judi i jesu zviri,neke beštije su i bolje od ljudi... previše je onih koji truju neke druge jude. Truju-uništavaju njihovu psihu,a psiha je ono što čini jude (psiha je čovjek,sve ostalo samo su neke vidljive stvari,nešto materijalno i opipljivo di je pohranjena i čuvana psiha). Unatoč činjenici,okrutnosti ljudi,ne može ipak čovjek bez drugih iste vrste. možda naletimo (ja često,praktički gotovo uvik)na baš take koji ne daju povod,a ni želju ostat među svojon vrston(judima). Čovik od kad postoji teži zajednici,čoporu kao i životinje,pa tako još i uvik,ma koliko oni tvrdili da nisu...Povoda za odvojit se od judi ima. Tribalo bi imat više nade, bit čvršći za daljnjom žejom u potražnji onih koji ti neče činiti zlo. Tužno je izolirati se od svih judi,jer ipak su nan potrebni,koliko god sebe uvjeravali da moremo bez njih i da nan ne tribaju. ..ako za te ja ne vridin ništa ti lipo niman reć... i niman,aku niman ni ništa ružnega,jer takva san.Ako ne vridin reci,a ne gadit,uništavat,maltretirat,pa čak i manipulirat tuđon psihon (ili je to nešto što druge usrečuje). Moja sreča uništit druge,vidit kako drugi patu,gledat kako drugi plaču,jer kao i meni je loše pa zašto bi bilo samo meni,ili zašto drugim ne bi bilo gore to sam osjetila mnogo put na svojoj koži kako se kaže,jer taki tražu još slabije od sebe tražu (da prostite)još sjebaniju žrtvu od njih i onda se na njima iskaljuju za sve što je njima učinjeno. i opet osječaj mržnje mi ostaje ne poznat. Ne mogu mrzit,ni takve ni nikakve. A bome ne mogu se ni iskaljivat na drugima radije ču(a što i radin )iskalit se na sebi nego drugin radit ono ča se meni radi(ni ovo neka moralna poduka ili ča slično,ili da se držin nikega morala,nego tako osječan i ne mogu drugačije). Tužna,bez osječaja samopouzdanja,bez izgrađenog samopoštovanja,uništavana, ali ujedno i 'divja'. Ako je trenutak za zabavu i izvodit gluposti to ču i radit,ako mi je po guštu uklopit ču se,a i uživat ču. Bar i tako oni koji ne tribaju neće svatit drugu stranu. I uživan ja u tin trenucima,naravno onda kad san od voje za takvo šta...jer neču se odvojit želin se ponekat družit....a ako osjetin da ne mogu da mi tada ne paše maknit ču se u samoću zatvorit se i bit samo sa sobom i nikin(ljudskim)više. Postoje judi kojiu tako več dugo žive,samo taj dio života ,a divljanje i zabava nepoznati su in. Tužno mi je to jer nan je potrebno ono drugo(divjanje) to nan je ventil,a i ono šta nan istinski triba u čemu čemo uživat,jer triba uživat u životu. Volila bi da je drugačije da i taki spoznaju uživanje dok još nije postalo prekasno.Izač iz tame (sebe i svoje sobe)uletit u mnoštvo (mada to i nije u početku koji put ugodno).Popit koju čašu ,jer nije bezveze rečeno da je alkohol koji put put prema prijateljstvu,naravno ne ako previše. Jer opušta i masu stvari češ reć za koje inače nemaš hrabrosti za reč.Je da se koji put namiriš na krivu osobu i grizeš se zbog toga ka ča san ono sve rekla,ali posli dužeg vrimena zaaboli te nika stvar... triba pustit onu divju stranu ,ali veselu stranu sebe,da se probudi želja za uživanje u životu i da u tim trenucima vlada,te prikrije onu drugu samotnu i tužnu... Možda tako nekad iz ničeg nastane nešto skoro savršeno(jer ča je savršenstvo),bez čeg više ne možeš,a to je prijateljstvo... Da mi je navest nekog da proživi i tu stranu tu lipšu stranu... večina ovog posta namjenjena je za jednog gosta mog bloga,u nadi da če opet svratit a i svatit.... |