Hemija ubija

<	travanj, 2007					>
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Pisati blog ili ne? Čemu sve to?
A što da ne!

btw Siboney je naziv pesme iz soundtracka od 2046. Izvodi je Connie Francis.

Linkovi

Blog.hr

Free Hit Counter

lignjoslav@gmail.com

Ne pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak.
Orson Vels

Beware of the man who works hard to learn something, learns it, and finds himself no wiser than before. He is full of murderous resentment of people who are ignorant without having come by their ignorance the hard way.
from The Books of Bokonon, Cat's Cradle

I stumbled out of bed
I got ready for the struggle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget
(Leonard Cohen cover)

-------------

...
...
Davno je to bilo. Sada je Nađenjka već udata; udali su je, ili je sama pošla - svejedno, za sekretara plemićkog masalnog fonda i sad već ima troje dece. Ono, kako smo ja i ona nekad išli na sankanje i kako je vetar donosio do nje reči "ja vas volim, Nađenjka" nije zaboravljeno; za nju je to sad najsrećnija, najnežnija i najlepša uspomena u životu.
A meni sad, kad sam postao stariji, nije više jasno zašto sam izgovarao one reči, zašto sam se šalio...

Anton Pavlovič Čehov - Šala

12.04.2007., četvrtak

Kao da sam juče video cica macu?

Pufnicu topole kako lebdi? A od ponedeljka mi nos curi, oči crvene i otekle. "Da li si dobro" - zabrinuto me pitao svako kad me juče prvi put video - ko zna šta su pomislili videvši me očiju suznih.

Prvo sam mislio da je uzrok mome jadu to što me u nedelju možda malko potkačila promaja, taj tihi i podmukli krvnik srpskog roda. Svi smo mi poreklom Crnogorci, zato ćutim i trpim, a nego što ću, suze moje tecite, sline moje... (dobro, tu su papirnati rubčeki po svim džepovima), ako se mrijeti mora neka bude tako, i bolji i jači od mene stradaše od promaje, ko od promaje padne smeši mu se večni život i jato devica će ga dovijeka služiti rahatlokumom sa ukusom bergamota...

Neko vreme sam naivno zamišljao (kao što mnogi i dan danas čine) da signali duž neurona protiču električnom brzinom od tri puta deset na osmi metara u sekundi, te da se sve zbiva munjevito. No u stvarnosti to nije tako, to je sve hemijski proces, koji se propagira svojom hemijskom brzinom, daleko sporije. To objašnjava zašto i kako sam sporo ukapirao da je moj nazalni kolaps u stvari možda u sprezi i svezi sa opštim proletnjim cvetanjem tisuću cvetova.

Do promaje ne bi ni došlo da se nisam glupirao u društvu u subotu naveče. Šta, zar da propustim ovaj krug, i ovaj, i ovaj, u to je mesec izašao negde oko dva izjutra, a ja se sedeći pored vatre nalio nekim odvratnim bućkuriš hemijskim proizvodom lažno nazvanim "vino". Odteturah sigurim korakom do šatora, ne upletoh se u kanape za zatezanje, uvukoh se u vreću sve po propisu, ali zato narednog jutra... joj majko mila. U glavi manje-više, beš glavu, ionako (očigledno) nema koristi od nje, ali zato u stomaku se mrvi i puca, te se prepliće, te se koprca, glupava riba... (ako slepo nastavim sa pozajmljivanjem od Majakovskog, sada bih morao o poetskom nadahnuću, ali meni tog jutra nije bilo do poezije, jedino sam mislio o tome hoću li se izbljuvati odmah ili malo kasnije). Kad sam hteo da se vratim pod šator, rekoše mi drugovi: vruće je unutra, crći ćeš na suncu, nego uzmi i vreću te lezi tamo u senku pored kola. Tako i učinih; usput sam primetio da je ispod sajtne kamenje malo olupalo lim, pa treba što pre to da prešmirglam i prefarbam.

Zar mislite drugovi da ja spim?
Ja vam se
sa dušom
dijelim

Nudili me drugovi rakijom, pa jogurtom, kažu to su odlični lekovi za želudačno-mamurlučke zavrzlame. Postizali su isti efekat kao kad vampira nudiš belim lukom - iš od mene sotono, muka mi je od same pomisli na taj tvoj lek. U neko doba mi rastvoriše u vodi neke šumeće vitaminske tablete sa ukusom pomorandže. That did the trick.

Osetih dobro poznate simptome, skočih na noge preteške, odvukoh se do strateški odabranog "panja za bljuvanje", kad ono - narandžasto, mmm oranžada (glasom Homera Simpsona, jednog od mojih idola). Ispričavam se zbog degutantnosti, ali ako ste čitajući stigli dovde, poslušajte moj savet, iskustvo i otkriće: ako znate da su vam zvezde namenile bacanje pegle, nalijte se prethodno kakvom oranžadom. Sve će biti vizuelno mnogo spektakularnije, a aftertaste će biti mnogo manje traumatičan, dapače. Bamboocha!

Dan moje golgote je, kao što rekoh, bila nedelja, to jest Uskrs. Uskrsnuo sam tek kasno popodne, kada je moj želudac zaključio da je bilo dosta zezanja i da treba raditi. Malo keksića, oprezno, malo vodice, pa poželeh još onog soka i rastvorih još jednu šumeću tabletu.

Joj belaja kad je trebalo oprati šolju posle te oranžade! Limena šolja potpuno narandžasta iznutra, voda i trljanje prstima ne pomažu, na kraju pogledam prste - i oni narandžasti, kao da sam posipao Agent Orange po Vijetnamu. Izem ti vitamine, ko zna šta sam to gutao. Komotno smo mogli time da ofarbamo uskršnja jajca, bili bi glavni u šumi.

- 11:41 - Komentari (5) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>