Siboney

<	travanj, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Pisati blog ili ne? Čemu sve to?
A što da ne!

btw Siboney je naziv pesme iz soundtracka od 2046. Izvodi je Connie Francis.

Linkovi

Blog.hr

Free Hit Counter

lignjoslav@gmail.com

Ne pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak.
Orson Vels

Beware of the man who works hard to learn something, learns it, and finds himself no wiser than before. He is full of murderous resentment of people who are ignorant without having come by their ignorance the hard way.
from The Books of Bokonon, Cat's Cradle

I stumbled out of bed
I got ready for the struggle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget
(Leonard Cohen cover)

-------------

...
...
Davno je to bilo. Sada je Nađenjka već udata; udali su je, ili je sama pošla - svejedno, za sekretara plemićkog masalnog fonda i sad već ima troje dece. Ono, kako smo ja i ona nekad išli na sankanje i kako je vetar donosio do nje reči "ja vas volim, Nađenjka" nije zaboravljeno; za nju je to sad najsrećnija, najnežnija i najlepša uspomena u životu.
A meni sad, kad sam postao stariji, nije više jasno zašto sam izgovarao one reči, zašto sam se šalio...

Anton Pavlovič Čehov - Šala

23.04.2006., nedjelja

Brzo živim

Brzo živim, živeti znam,
something, something, ne pitam;
rizik je mene voleti,
može me vreme odneti

Uopšte ne živim brzo, nego kad god sam u nekoj frci i gužvi, onda ako mi je do zezanja pevušim ovu pesmicu. Tako je bilo u danima pred praznike, ponajviše u četvrtak, a zatim dođe najtužniji od svih hrišćanskih praznika, te potonji dani, ko stvoreni za lenstvovanje i natenane sređivanje stvari za koje ranije nije bilo vremena. Brisanje prašine, na primer.

Uzgred, toplo antipreporučujem ovaj sajt glede prognoze vremena. Šareno je i lepo je, ali stalno prognoziraju neke kišurine i katastrofe, što me je u dobroj meri odbilo od namere da za ovaj praznik odem na željeni treking, već ostadoh doma da laštim prozorska okna. A za naredne praznike (imaću samo dva radna dana da se odmorim od odmora, avaj!) idem na šestodnevno ekstremno lomatanje, pa ponovo pravim zalihu konzervi, najnužnije opreme, najnepotrebnije opreme, i ostalih sitnica... Dani prolaze, ToDo spisak se ne smanjuje, spomenuta pesmica se ponovo pevuši.

Izvođač: Novica Negovanović
Naslov: Ja brzo živim

1) Ja brzo živim živeti znam,
na ljubav dugo ne čekam.
Rizik je mene voleti,
može me vreme odneti. 2X

R) Ja brzo živim dođi što pre,
da neka druga ne dođe.
Gde ti je mesto ti dobro znaš,
to mesto ne smeš drugoj da daš.

2) Ti mi kazeš malo me znaš,
plašiš se brzo ljubav da daš.
Rizik je dugo čekanje,
može te stići kajanje.

3) Jednom se živi jednom se mre,
prolazi život prolazi sve.
Mladost je ruža crvena,
sto jednom cveta voljena.

... a mogao sam da se zakunem da ovo peva moj bivši komšija Šaban Šaulić!

I još nešto: pade mi juče na pamet, kako to da ni jedna zemlja kolko je meni poznato nema zastavu gde su kombinovane svetlo plava i prolećno zelena boja? Pogledaj bilo koje drvo naspram neba ovih dana i znaćeš na šta mislim. U čemu je štos?

- 11:26 - Komentari (13) - Isprintaj - #

21.04.2006., petak

ograđ, ograđ, ograđ

Ograđujem se od pesmopisca, jer Baeaaajaga je voistinu baeeezveze, ali svejedno jedna njegova pesma me proganja dugi niz godina i što ti je to ti je, ako ne možeš pobjediti a ti se pridruži!

Bajaga - (Prodavnica Tajni, 1987) - Godine prolaze

Secam se slike ja
Od pre par godina
Na slici proleće i sunčan dan

U bašti mirisa
cvetovi irisa
Šarena hartija i ti i i ja

Sećam se slike ja
pre jedno mesec dva
Na slici septembarski vreo dan

Na reku uzdaha
Sunce se ne vraća
Zelena obala
I ti i ja

Godine prolaze
Nervoznim korakom
Godine prolaze, mi stojimo

Jesmo li sretniji
jer smo pametniji
godine prolaze, mi gledamo
godine prolaze, mi gledamo

- 20:10 - Komentari (2) - Isprintaj - #

19.04.2006., srijeda

Jutarnji haiku

U desetom selu živi Siboney
najbolji mu drugovi
Blek Stena, Supermen,
i Zagor-Te-Ney

a u stvari je običan kre-ten

Pada kišurina gusta,
e pa danas se nećem vlažiti na stanici i stiskati i uparivati u autobusu
već učinim sebi ple-zir
krenem kolima na posao

trajlalaj sve je super

dok nisam stigao do posla
i 40 minuta proveo kružeći
tražeći mesto za parkiranje
izbegavajući Spajdermena

- 10:10 - Komentari (7) - Isprintaj - #

18.04.2006., utorak

In praise of the current leadership

sa bloga Desperate Serbwife

You see, Belgrade is on a big hill - which I'm sure Serbia's ancestors choose for a reason, both to stay dry when the Danube floods, and also to stay safe when attacked. The current leadership has followed in the intelligent footsteps of their ancestors and resisted the advice of other Western European countries to "build up your riverfront, everyone likes the riverfront!"

Belgrade has been built up in recent years, but the leadership has specifically not permitted new building along the low-lying riverfront. They have received a lot of flack from developers and citizens because no permits were issued for areas that would be in danger of flooding. But this week, they are looking quite smart and I think they deserve a bit of kudos for their forward thinking.

- 13:07 - Komentari (5) - Isprintaj - #

17.04.2006., ponedjeljak

Danas otpada supa

Kuvam retko
pa se hranim lahko
kad na kraju skuvam
bude nešto slatko

Jedan od prvih motiva da porastem, (a kasnije - motiva da živim u sopstvenom domaćinstvu) je bila autonomija i hedonizam za stolom. Pre svega - da ne jedem supu uvek za ručak (nije da je ne volim - ali ipak); zatim da jelo koje mi se sviđa jedem danima ako hoću; pa da smućkam piće koje hoću kad god mi se prohte, i tako dalje.

Digresija: jedna od prvih knjižica, za koju sam mučio deku da mi je čita, je bila iz edicije o psu Bobiju ("Bobi je uredan pas"), koji živi sam i obavlja sve poslove u kući. Najviše mi se sviđala epizoda kada Bobi kuva, i koja počinje rečima "Danas otpada supa...". To Bobi!!!

Nu, a šta sam hteo reći? Budući da u svojoj samačkoj kuhinji kuvam par puta nedeljno i stalno vrtim u krug 5-6 recepata (retko me spopada želja za eksperimentisanjem), nekako prirodno dolazim u fazu dan-za-danom klopanja jela koje mi se sviđa. Ovih dana, aktuelan je ne tako davno razrađen laki italijanskoliki obrok.

Recepat se u raznim varijantama pojavljivao svuda - pre svega na blogovima - te se odričem svake ekskluzivnosti i upozoravam na mogućnost deja vu efekta.

Ali to ne umanjuje moje oduševljenje istim.

Na vruće ulje baciti nekoliko čenova belog luka, oguljenih ali čitavih. Uzeti nekoliko usoljenih sardina ili usoljenih inćuna iz Vera (otkriće istih je izgleda bilo presudno da ovaj recepat zaživi u mojoj kuhinji). Sardine valja očistiti od krljušti (inače ćete iste pljuckati celog dana, što se meni desilo prvi put kada sam ih probao). Pri tome se sastruže višak soli, ako se i dalje sumnja na preslanost, možete ih blago proprati. Usput ćete usmrdeti ribom prste i kuhinjske alatljike. Inćuni su manji i suvlji, i mogu direkt u ulje. Promešati malo, dok riba počne da se raspada, i sunuti par konzervi sa celim paradajzima (kad ovogodišnji rod paradajza pristigne, naravno ići će sveži, očišćeni, možda prvo blanširani radi ljuštenja). Promešati i ostaviti da se krčka.

Da ja imam djevojčicu, dao bih joj majicu, dao bih joj pusicu, a da imam bosiljka ili majčine dušice malo toga bih sasuo u šerpu. Ali nemam. Drugih začina ne treba. Usoljena riba je dala so. Četvrt žlice vegete ipak neće škoditi.

Ostaviti da se krčka nedefinisano dugo. Gnječiti varjačom paradajze koji odbijaju da se dezintegrišu. Kad sve dobije kašasto-sočnu formu, gotovo je. Ako je riba bila sardina, njene koske se baš nisu dezintegrisale, pa vodite računa da upozorite konzumente na mogućnost da im za zube zapadne fosilna riblja kičma - tek da se ne iznenade. Beli lukovi su ostali celi, i treba ih izvaditi pre serviranja, mada su se već raskuvali i u suštini ne smetaju ništa.

Na drugoj ringli u međuvremenu skuvati špagete.

Ako je državni praznik ili ako dolaze gosti ili ako postoji volja za tim, očistiti malo brokolija, usitniti, ubaciti u posoljenu kipuću vodu na dva minuta, ocediti i preseći hladnom vodom. Uživati u zelenoj boji.

U istom onom Veru, kupiti ovčiji kačkavalj. Nije jeftin, ali je (čini mi se) jeftiniji od parmezana, i daleko aromatičniji i univerzalniji. Može dugo da stoji zaboravljen u frižideru i ništa mu se neće desiti. Koristiti kao začin, sitno narendan čuda čini.

Dakle, servirati špagete, sos, i opcioni brokoli. Misliti na italijansku zastavu. Narendati odgore sira i raspametiti se.

Ali to nije sve!

U šerpi je u neko doba ostalo samo malo sosa, šteta je da propadne, a špageta više nema. U pomoć priskače hleb od prekjuče. Malo je počeo da se suši i mrvi, ali se može iseckati. Sipati ulja u tiganj i propržiti komade hleba. Raditi usput neki drugi posao, tako da poneki komadić skoro zagori. Kada je gotovo, sunuti u onaj sos, pa vratiti još malo na vatru, uz mešanje. Gotovo!

- 15:15 - Komentari (3) - Isprintaj - #

...

O šajt
O šajt
O bladi bladi šajt

Vratio sam se sa odbojke & kafane
podgrejao ranije spremljene super večeru
i seo pred tv
kad ono

cold feet

najposlednjija epizoda
posle smrti Rachel
i opšta propast

- 02:08 - Komentari (2) - Isprintaj - #

11.04.2006., utorak

Wet sock hit

Kada ste bili dete, kada ste se vozili kolima, kada ste ne pružnom prelazu čekali da se podigne rampa... Da li ste brojali vagone voza kada konačno naiđe? Putnički su na primer imali petnaestak, a teretni skoro četrdeset.

Sećate li se - kada ste poslednji put brojali vagone?

Ovo mi pade na pamet pre neki dan, kada me je spopao voz koji je išao prugom koja je išla pored puta kojim sam ja išao.

---------------------

Maločas sam stigao kući. Bulevar kod Sajma je kanda potopljen, autobusi idu preko Teodora Drajzera na Hipodrom. Tamo - zaglavljot - svi nagrnuli na uzani pružni prelaz, a rampa spuštena. Voz konačno prolazi, a vozač dvadeset trojke se setio da otvori vrata. Izlazim, napolju sipi kišica. Nema veze. Još pod utiskom vikend razgibancije, ubacujem u četvrtu. Prrrravac biblioteka! Prestižem autobuse i kolege pešake.

Dok sam stigao na Banovo brdo, kišica se pretvorila u kišu. Konačno stiže jedan od autobusa što su bili pri početku kolone. Ulazim, dok se dalje klackam, voda iz kose mi se sliva zavrat.

Sutradan izjutra će gužva u prevozu verovatno biti još gora. Ladno bih mogao pešaka na posao. Prognoza kaže: osam stepeni i kiša? HA! More, peškirče u rančić (da osušim kosu kad stignem) i prrravac biblioteka! (izgovarati radmilovićevskim glasom, sa džeknikolsonovskim ludačkim sjajem u očima)

- 23:09 - Komentari (10) - Isprintaj - #

10.04.2006., ponedjeljak

... 1 ... 2 ... 3

Kad smo konačno našli gde smo parkirali nevidljivi čamcomobil, mogli smo da se vratimo kući.

- 22:37 - Komentari (2) - Isprintaj - #

07.04.2006., petak

3 ... 2 ... 1 ...

Zašto, o zašto?
Uvek pred put, kad treba da vozim, umesto da se naspavam ko čovek, budim se premoren...

Po prvi put sam SVE spremio i spakovao DANIMA unapred. Čak sam spremio sendvič da me u frižideru čeka u nedelju uveče. Još kad bi bojler umeo sam da se uključi. Posle posla treba samo da se presvučem, uzmem kobaje iz friza i tutanj!

- 10:53 - Komentari (4) - Isprintaj - #

06.04.2006., četvrtak

Grlom u jagode

U šumama i gorama pojam prepreke je sasvim različit. Ako treba kroz šiblje i trnje - onda kroz šiblje i trnje. Zato sam se u mlađim godinama sa terena vraćao skroz izgreban. Vremenom sam stekao mudrost i uvežbao slalom kroz trnje pa se sada vraćam malo manje skroz izgreban.

Ovog vikenda smo razrađivali novo terenski vozilo.

Pauza za pivo u Donjem Milanovcu. Jedan iza ponoći, kafane ne rade. Toplo je, pijemo pivo ispred minijaturnog lokala koji se upravo zatvara. Jedan pijanac tetura preko ulice, prema parkingu. Naslanja se na moj auto, kod vozačevih vrata. Prilazim mu u neverici.

- Hej, gde si našao baš moj auto, idi zapišavaj neki drugi!
- hik A šta bi ti hteo? (dok tetura dalje po parkingu)

Sutra je svanuo sunčan dan.

Vozimo kroz šumu, koso niz padinu uzanim putem, želudac mi se prevrće (hoćul se prevrnuti i sjebsti novo auto?), pa preko potoka uzbrdo. Nema povratka, može samo napred. Put gadno zarastao, kažem - Možemo! - i izbijemo na čistinu.

Sve to se dešava prvog aprila.

Stajemo da predahnemo, drug izlazi i gleda na krov.
Kaže: Nema nam ranaca!
Sereš! Odgovaramo jednoglasno. Oš da nas zajebeš za prvi april, HA!

Kad ono stvarno nema ni paktregera ni ranaca. Ostali negde u granju. Samo gadno izgreban krov od kola.

Vraćamo se peške istim putem, u šumi uredno bačen paktreger sa još uvek privezanim rancima.

Epilog: kupio sam najfiniju četkicu i sada temeljnom bojom zafarbavam oderotine na krovu. Prva ruka, druga ruka, pa da vidimo šta dalje.

- 15:45 - Komentari (8) - Isprintaj - #

04.04.2006., utorak

Institut za istraživanje ruda i gubljenje vremena

Pre nego što sam krenuo u osnovnu školu, hteo sam da budem putar. Iz kola sam viđao usamljene ljude kako sa lopatom o ramenu šetaju duž planinskih puteva, tu i tamo očiste hrpu šljunka i zemlje nanetu na asfalt.

U prvim razredima osnovne škole sam hteo da budem astronaut. Znao sam sve o projektima Mercury, Gemini i Apollo. Imao sam veliku knjigu: "Zemlja - Mesec. godina prva".

Zatim - hemičar. Laboratorija, Magnezijum, Kalijum-hlorat i šećer u prahu. Nijedna raketa nije poletela, ali sam zamalo spalio radni sto. A kada je u školi počela hemija, kada sam morao da učim jonske i kovalentne veze, više nije bilo zanimljivo.

Onda su došle manje više dosadne godine, kada sam otprilike znao šta bih hteo, i kada sam postao ono što jesam, elektro-programator.

Kasnije sam otkrio da bih možda radije bio geolog. Regionalac. Da sa kompasom, čekićem i kartama šetkam po planini, i mozgam o slojevima, rasedima, antiklinalama.

- 09:32 - Komentari (10) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>