Na putu za Rajski Grad

Sve je nekako čudno... Bez cilja... Moglo bi se reći i bez smisla, al ne baca mi se sada u neke dubokumne rasprave... Zadnjih dana mi je mozak potpuno na paši... Jeste, neke me stvari nerviraju... Nervira me prolaznost ljudi kraj mene...
Družim se par dana intenzivno s nekim ljudima i onda ih više nikad ne vidim... Neki koje vidim se prave da me ne poznaju... Ili im je neugodno zbog nekih stvari koje znam ili sam im ja odbojna... A možda oboje... Nervira me to šta ništa ne znan...
Nervira me što sam tri dana poznavala lika koji se jedini nije smijao mojoj zaljubljenosti u neke čudne stvari, nego ih dijelio i bio jednako uživljen u gluposti... I sve je nestalo...
Nervira me što mi neki guraju pod nos stvari koje ne želim i koje ne podnosim...
Nervira me što se dajem u natjecanja koja će me samo osramotiti... Tek sad vidim da ništa ne znam, a ne da mi se učiti...A od mene se toliko očekuje...
Nervira me što sam se jučer opet rasplakala zbog jedne stvari koju sam istinki voljela u svom životu, ali sam odustala, dala sam jačima da me pregaze... I ide mi na živce što tek sad shvaćam koliko mi je to sve skupa značilo...
Nervira me što se bolje osjećam dok komuniciram s ljudima na internetu, nego u pravom životu... Osjećam se jadno zbog toga... Ko netko bez života... A imala bih ga samo da imam snage izaći iz svoje sobe i da ne odbijam đ pozive za šetnje i kave od ljudi koji su mi u biti dragi... Ne da mi se ništa... Osjećam se zasićeno i sve što želim je potpuna nirvana...

Your Famous Last Words Will Be:

"So, you're a cannibal."