Na putu za Rajski Grad

Tu je… Njena glava nježno naslonjena na mom ramenu... Tako slatko! Da, rekla mi je da je zaljubljena u mene... Ne mogu virovat! Tako drago, umiljato i pametno stvorenje... Zaljubljeno baš u mene! Kad je ljubim... Kao da sam samo njen i nikog drugog nema... Kad je milujem čujem samo udaranje valova o obalu i divlje lupanje mog srca... I tako sam sretan. Tko zna, možda se i zaljubim... Ne bih imao ništa protiv toga, dapače, uživao bih još više imajući je kraj sebe... Kad bar ovaj trenutak nikad ne bi prošao!

________________________________________________________

Ah, opet miluje moje lice na način koji me nervira... Njeni hladni prsti me gnjave po stoti put... Ali šutim, nije vrijedno truda... Neće ovo još dugo... Ne mogu biti sa ženskom koja se tako lako zaljubi... Mislio sam po prvom nastupu da će ovo biti teži posao... Tako je naivna i neiskusna... Al to me čak i pomalo zabavlja... Pričam joj priče, a ona sluša i sve upija... Kakva glupača! Ni ne kuži da ja samo čekam trenutak da mi sve ovo potpuno dosadi pa da kao i uvijek nestanem u vidu fine magle...

________________________________________________________

Nešto od ovo dvoje je... Al zar je važno što je?! Živ za trenutak, u njemu uživaj, ne postavljaj nepotrebna pitanja...


Slika: kamene ploče sa (bivše) splitske Rive... Tu je ka podsjetnik na neka prošla vrimena... Sunca koje je zlatilo Rivu... A opet i kiše koja bi sve učinila skliskim... Jedva čekam 7.5. i da prvi put prošetam novom Rivom!