Lip dan, lagana šetnja kroz sunčan grad… Hodan dalje, vrludan bez cilja… Čekan poruku… Prolazim ulicama koje su danas posebno lipe i živahne… Toliko puta prođen njima, a svaki put vidim nešto novo, nešto drukčije, spazin novi detalj… Prolazin kraj svog omiljenog kafića, javlja mi se konobar (nikad mi se nije sviđalo kad bi ljudi znali konobare, značilo bi da previše vise na istom mistu, a to mi nikad prije nije bilo napeto, a sad se volin osjećat negdi ka doma, da me svi znaju…). Hodan… More se ljeska ka zlato… I sve je nekako super, ležerno, lipo… Odavno nije vlada ovako dobar feeling gradon… I menon…
Stiže poruka… Dolazin do tog mista… Bijela majica… Bože moj… Šta će sad bit, šta ako ispadne gore nego s onin prošli četvrtak...? Ne bi to mogla podnit... Šta ako ispadne da se u biti ne slažemo u ničem? Šta ako nastane muk koji oboje toliko mrzimo? Šta ako ne bude teme o kojoj bi mogli pričat? Šta ako ni moje odlično raspoloženje ne pomogne? Šta ako...
Ulazin... Spremna na sve... Da, otprilike znan kakav je, al u pravom svitu sve ispadne drukčije, iskrenuto (Somnus, ne odnosi se na tebe, dapače...)... Šta ako u biti bude neki debil i čudak? Nije parija, al ono... Nikad se ne zna... Ma, ako bude takav, izvuć ću se nekako i šmugnit, ne znan kako, al ono... Pokušat ću svim snagama...
Ako već on se ne izvuče jer možda ja ispadnen debil, bude razočaran ili šta ja znan... Kako ovo mrzin!!!! Ni nakon sto puta mi neće bit lagano... Katastrofa...
Sidan... naručujen Nescaffe... Jebiga, zaboravila san na cedevitu, tribala mi je kava stvarno...
Pričamo, smijemo se... Još uvik san zbunjena... Smijen se na temu na koju ne bi smila... Osjećan se gore nego na 3. ispravku kontrolnog iz matematike ili prvom ispitivanju u životu iz sociologije (na koje san došla nepripremljena, nisam ništa znala i zamalo mi je dala asa)... Al nervoza nestaje... Mogla bi tu sidit satima... Bija je to Nescaffe ispijen u dobrom društvu... I da... On je pobiga kolko san ga ja god nagovarala da ostane još... Očekivano, jel da?
P.S. Ovo je jubilarni 50. post. Posvećen samo tebi... Počašćen?
P.P.S. Sićaš se kako je sve počelo? : "ej tinejđerice,kolegice,susida..itd..pozdrav iz omiša! ma pusti sve jezike kvragu,nek ti sport bude na prvom mistu i naravno mjuza,bez nje nigdi ne ajde:) zabava zabava i samo zabava:) P.S. posjeti mi blog (18.12.2005. 20:46)"
|