utorak, 14.02.2006.

Through her eyes


What kind of eyes do you have?





Eden

You have eden eyes. Eden is the color of water. Your eyes symbolize your great flexibility. You are a creative person. You can think of many good ways to get your point across to people as you have very good communication abilities. When someone feels down or is hurt, you have the remarkable ability to help them and heal them. If you have too little going on in your life, you may be withdrawn and depressed, timid, manipulative, unreliable, stubborn, or suspicious. Some words to describe you: peaceful, sincere, affectionate, tranquil, intuitive, trustworthy, pure, loyal, healing, and stable.

Quizzes by myYearbook.com -- the World's Biggest Yearbook!


A dobro… Virovat ću ovome… Ako oni tako kažu.
Evo, tek je počeja taj famozni 14.2. ali ipak pišem ovaj post… Nemam šta čekat, ne bi da će se ionako išta special dogodit… Sve šta je planirano je odlazak na piće posli škole s mojon dobron prijon… Ja častim…
Inače, svanulo je, sunce je granulo u sobu, pomislih, još jedan dan manje, bliže grobu (pisma psihijatrija od tbf-a, sasvim prikladna, po mom mišljenju, za ovaj dan, ali i za mene općenito :)… Probudila san se u 9.30 (neočekivano rano za mene, al ipak je danas kontrolni iz matiše). Sestra je odma upalila Radio Dalmaciju.. Bira se zlatnik dana… Naravno, ljubavne pisme za izbor… Super! I sinoć san u ponoć upalila radio i taman su puštali Love is in the air… Čeka me super dan ako će ovako bit cilo vrime… I još nije bilo Spidermana!!!! Užas! :-) A meni se, ako već nije očito, baš i ne uči… Većinu tog vrimena san provela na Netu, mislila san do večeras pričekat s ovin poston, al čisto mi se ne da… Btw, zlatnik RD je Giuliano sa «Padam na koljena»…
Sad slušam TBF, iako san mislila slušat cd koji mi je Prvi spržija… Al nije mi tija nešto upalit… Bolje…
Ostanite mi dobrog raspoloženja ako ste dobro rapoloženi, ako niste, potrudite se bit! Ipak je danas dan slavljenja ljubavi…Bilo kakve, prema bilo kome ili bilo čemu… Čestitajte ciloj obitelji, prijateljima… Oni su uvik tu, a ono ostalo je najčešće prolazno.. Al nemojte žalit zbog prolaznosti… Ona nam samo pomaže da cijenimo ono šta imamo u trenutku kad to imamo, a kad prođe, je da se žali za tim, al se i priboli… Dolaze nove sreće, nova poznanstva, nove ljubavi… Stare se pamte i samo to… Ništa više… Živite za ovaj trenutak, za ovaj dan, ali i za svaki slijedeći… Cijenite to što imate i koga imate…!

11:30 | Komentari (22) | #

ponedjeljak, 06.02.2006.

...tmurne zaboravljam, a pamtim one od šarenih boja...

Image hosted by TinyPic.com
A evo, nakon 17 dana, konačno i moj novi post… Ne pitajte šta je sve bilo, puno toga, oko mene, ali i u meni, mojoj glavi pogotovo…
Glavna stvar je da se ovde počelo okupljat previše ljudi koji me znaju, i tim mislim na svoj razred… Prvo je to bija Mrava, aj, s vrimenom mi je postalo svejedno, pa su došle ove dvi cure, šta mi i nije bilo toliko užasno jer su mi super prijateljice… Ali kad po razreda čita sve ovo i kad je moj blog tema razgovora priko malog odmora, velikog, ali i kavica, onda to stvarno nije ok… A glavna im je zamjerka svima šta je predugo… Ljudi moji, i meni bi bilo draže da ne čitate...
Dobro, možda to i ne bi inače bija neki problem, al meni je blog triba služit prvenstveno za traženje mene same i da vidin kako ljudi (koje ne znam) na to reagiraju… A ovako to ustvari sve izgleda blesavo i vama, a i meni… Al dobro, sad šta je, tu je…
I e da, tila san se ispričat jednoj ženskoj šta san čula da je plakala na moj predzadnji post… Sorry, zadnja namjera mi je bila raplakat nekog, nisam znala da moje riči mogu tako utjecat na nekog…
I btw, ovaj blog će se malkice izminit… Ne, neću brisat svoje prve postove, al sad mi je glupo nastavit sa svin tin kad znan ko sve ovo čita… Sad nema smisla pričat o nekim šetnjama pod kišobranom kad će se uvik nać neko ko će se smijat zbog toga i to meni u lice… Na blogu ok, al usrid gledanja rukometne utakmice, ne hvala… Ako oćete šta reć, kod mene mogu komentirati i anonimni ljudi, pa izvolite, to mi i nije omiljena tema “u pravom životu”…
Tila san još nešto reć, al san zaboravila… Nije onda sad valjda ni važno… E, sitila san se! Dobila san opasku da ljudi koji su ovo čitali nisu mogli virovat da san to u biti ja, jer san potpuno drukčija ovde… Je, priznajen, u pravu ste, to je i više nego očito, ne znan ni ja zašto je tako, možda ustvari naslućujen odgovor, al, nije ni važno…

Image hosted by TinyPic.com

Pozdrav vam veliki svima!!! Valjda sam sad back...?!

21:57 | Komentari (24) | #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.