A evo, nakon 17 dana, konačno i moj novi post… Ne pitajte šta je sve bilo, puno toga, oko mene, ali i u meni, mojoj glavi pogotovo…
Glavna stvar je da se ovde počelo okupljat previše ljudi koji me znaju, i tim mislim na svoj razred… Prvo je to bija Mrava, aj, s vrimenom mi je postalo svejedno, pa su došle ove dvi cure, šta mi i nije bilo toliko užasno jer su mi super prijateljice… Ali kad po razreda čita sve ovo i kad je moj blog tema razgovora priko malog odmora, velikog, ali i kavica, onda to stvarno nije ok… A glavna im je zamjerka svima šta je predugo… Ljudi moji, i meni bi bilo draže da ne čitate...
Dobro, možda to i ne bi inače bija neki problem, al meni je blog triba služit prvenstveno za traženje mene same i da vidin kako ljudi (koje ne znam) na to reagiraju… A ovako to ustvari sve izgleda blesavo i vama, a i meni… Al dobro, sad šta je, tu je…
I e da, tila san se ispričat jednoj ženskoj šta san čula da je plakala na moj predzadnji post… Sorry, zadnja namjera mi je bila raplakat nekog, nisam znala da moje riči mogu tako utjecat na nekog…
I btw, ovaj blog će se malkice izminit… Ne, neću brisat svoje prve postove, al sad mi je glupo nastavit sa svin tin kad znan ko sve ovo čita… Sad nema smisla pričat o nekim šetnjama pod kišobranom kad će se uvik nać neko ko će se smijat zbog toga i to meni u lice… Na blogu ok, al usrid gledanja rukometne utakmice, ne hvala… Ako oćete šta reć, kod mene mogu komentirati i anonimni ljudi, pa izvolite, to mi i nije omiljena tema “u pravom životu”…
Tila san još nešto reć, al san zaboravila… Nije onda sad valjda ni važno… E, sitila san se! Dobila san opasku da ljudi koji su ovo čitali nisu mogli virovat da san to u biti ja, jer san potpuno drukčija ovde… Je, priznajen, u pravu ste, to je i više nego očito, ne znan ni ja zašto je tako, možda ustvari naslućujen odgovor, al, nije ni važno…
Pozdrav vam veliki svima!!! Valjda sam sad back...?!
|