Na putu za Rajski Grad

Uh, sinoć sam tri puta pisala post i nisu mi se sviđali, a to mi se dosad nije događalo. Sva tri su mi bili previše negativni… Evo, ovaj bi konačno moga bit dobar…
U školi san bila sve skupa uru vrimena, dala poklon prijatelju i dobila neke jer je to u nas običaj izvlačit ko će kome… ovaj prijatelj mi je kupija neki cvit i lančić… Uf, pa baš mu nije bilo teško odlučit budući da se zna da te dvi stvari obožavan (lančiće najviše ako su mi poklonjeni ili ako sam ih sama napravila!)… E i Tina, puuuuno fala na onom jednorogu i onim stihovima od Queena… Predobro, fala, Punkeričin crtež već visi uokviren iznad coma mi, ubrzo će i tvoj, kad se sitin kupit okvir i nađen misto… I na kraju, šlag na tortu: ja i prija smo tražile dvi ure po Splitu meni čizme. I kupila sam ih! Iako san mislila kupit ili neke ogromne kožne pomalo rockerske ili sportske sa špigetama od nekih čudnih materijala, ona me nagovorila da kupim jedne od brušene kože, pomalo šminkerske… I baš san sritna zbog toga, jesan li žensko ili ne? Onda mi je rekla da bi jedna suknjica dobro išla na njih… Ko zna, kakvi me filmovi pucaju, možda, iako bih prošle godine u isto vrime to čvrsto zanijekala…
Minjan se, užasno se minjan, ali nije mi krivo, osjećan da iden na neku višu razinu… I više me nije briga šta će ko mislit ako zaplačen kad me neko povridi… I isto tako nije me briga šta će ko mislit ako kažen da mi je drago ako vidin komentar tipa Kayinog u kojem kaže da me rado čita iako su postovi dugi ili kad me Tina ohrabruje da budem ono šta jesan, Oneum kaže da je bez problema pročita sve moje nebuloze ili kad se neki ljudi uvik vrate, makar vas je malo… Ili kad me Mina citira, a Black Sheep stavi na listu “Ludih ljudi”, makar je to napravila tek kad san ja nju stavila :-) I drago mi je kad vidin da je na mom zadnjem postu bilo 20 komentara, a prije jedva koji i da se ljudi pripoznaju u onom šta pišen… Znan da bi se tribala pravit cool, ali toga mi je već dosta, predugo san glumila da me ne bi povridija jer toga je prije bilo puno, i to je bija jedini način za obranu, al sad se i ljudi oko mene minjaju, postaju bolji i zreliji…
A ljubav? Ma, kažu, ko ne proba, ni ne zna šta je to.. Ne znan oće li ikad išta bit s a-manon, al nije ni važno, meni je glavno da je on uvik tu, da mogu popričat s njin... Evo, i Božić je, a ja ne pišen ništa o njemu… Ma to ću nakon njega, sada ga osjećan, raspoloženje mi je bolje… A vjerojatno su krive i čizme te nastavk shoppinga koji planiram sutra :-) i kako kaže Tina: JUST KEEP ON SMILEING!!