Zrćomanka i zrćomanije

Me, myself & I

Nova godina... Svake godine pred Novu odlučujem o "važnim" stvarima koje trebam rješavat i nikad ništa nisam napravila. Tako sam i sad, pred Novu, odlučila počet scribirat nešto, otvorila blog (pod drugim imenom), napisala par rečenica i stop. Nažalost, tako stvari stoje svake godine i sve započeto ostane nedovršeno. A mrzim to! Tip sam osobe koja je kritična prema takvim stvarima, tobože nisam ja takva, a u zadnje vrijeme sve što radim, ne odradim do kraja. Blah! Iskreno se nadam da ću se posvetit malo svojim mislima i željama pa svako malo osvježavat stranicu radi opće i svoje dobrobiti. :))
Ne sjećam se kad sam knjigu pročitala, osim onu dosadnu ispitnu literaturu koju nitko ne čita s guštom. E, pročitala sam nedavno stari dnevnik iz srednje i kidala se od smijeha. Ajme majko, kakve su me stvari onda morile. Glavna preokupacija je bila dal' otić na prvi sat il ga provest u "Mišku". Jebate! Ne mislim da sam sad neka super zrela osoba, još sam u razvijanju i traženju sebe, iskušavanju novih, zanimljivih ljudi i situacija, a nisam tak ni stara da bi me to bediralo. 24 kuke nosim na "plećima" i osim što imam išijas i kojekakve razne boleštine, dobro sam. :) Šalim se, naravno.
E sad, kako i šta me ponukalo da ponovo počnem scribirat...!? Nedavno sam čeprkala po internetu i pokušavala pronaći nešto i igrom slučajnosti (kako to obično i biva) naletila na jedan zanimljiv blog. I tako čitam ja njega (čita on mene), :) i postanem ovisnica o čitanju tuđe intime. I tako mene pukne, zašto i ja ne bih pisala o svojim bedastoćama i hranila tuđe umove. :) Nisam mišljenja da će se baš moj blog, obične smrtnice, čitat, al čitat ću ga sama i bit sretna. :)
Bilo kako bilo, upotpunit ću si život novinama i počet iz početka. Kasnije možda otkrijem o čemu se sve radi, zasad ću bit kratka, ovo je ipak prvo piskaranje pa da mi se ne zapale prstići. :)
See ya soon...