Mama od krave te mali šiptar

  svibanj, 2004 >
P U S Č P S N
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31            


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Što je ovo zapravo
Ovo su priče o životu i događajima oko mladoga shipke. Ili, ovo je kutija u kojoj piše da su ono izvan kutije priče o životu i događajima oko mladog shipke. Ovim analnim cjepidlačenjem smo najbolje pokazali kakav je mladi shipka.

Stavljanje smajlića 
Pikneš ovo ovdje: link, tamo klikneš smajlića i onda CTRL-v u blog. Radi samo na IE 4 i više, činimise. Ako poneki ne radi, a ti javi.

Klikni ovaj link, zabavno je.

 Najdraža..
Najdraža mi je plava boja, najdraža mi je misaona igra. Najdraže mi je pogledati lijepi film. A ove slike su moje i ko ih ukrade drkaće lijevom rukom. (Usto diskriminiram ljevake, ha!)


Izađimo iz ormara. I ja (!) čitam Drito Konja.

 Sada slušam aka s.s.
Lambchop - Aw C'mon i onaj drugi
Ovo je tako mirno i sretno da je u direktnoj ironičnoj vezi sa mojim trenutačnim raspoloženjem. Orkestar koji bogatstvom zvukova nudi toplu maternicu za skutrit se i razmislit o slijedećem koraku. Blago rečeno, super. Iskreno rečeno, i više nego super. Da ne pretjeram i kažem, fenomenoštrumpfastično.

 18.05.2004., utorak

Jedan isprovocirani

Aboriđini su poznati po pretilosti. Muzika se omata oko ušiju, kičma se sad već neprirodno uspravlja u oblik slova S, nadvijam se kao orao nad tipkovnicom, bit će ovo jedan isprovocirani zapis. Orao kažiprst se obrušava, koje će to biti slovo?!?!

Što da ja pišem? Što? Kad smo već kod savršenog bloga, moram početi tako da me svi razumiju, i onda zajedno u svjetlost. Početno stanje: sad sam otprilike na nuli. Temelji za daljnje djelovanje su kakvi takvi, gomile ubi-bože-dosadne-i-često-nepotrebne -introspekcije i žličica iskustva. Kao da imaš ormar od mahagonija, i onda u njega spremiš onak jednu kost, i slažeš ju, namještaš po tom ormaru kako bi najljepše ispala. Pa lijevo, pa desno, pa ju laštiš, malo ju ponosno nosiš u nosu.. Onda vidiš kako drugi čitave dinosaurske kosture trpaju po svojim ormarima, pa ne stanu, pa u vreće, pa se ruše, a ja pitam - Pa di si našao taj kostur?!
- Ma bio sam na parkiralištu, djelili su ih.
- Ma daj?
- Pa da.
- Ajmo briškulu.
- Ajmo.

Dosadno. Imam još jednu metaforu:

Kad si tako jako kreativan da ne znaš što bi. Imaš milijon ideja, no nekim čudnim slučajem (?!) niti jedna se ne ostvari (?!?!). A sada slijedi metafora: Kao majmun koji uhvati zrnje i ne može izvući ruku iz duplje. A mali debeli aboriđinin prasne u smijeh! - Opet je nasjeo hahaha! Samo što ja ne mogu izvaditi ruku iz glave. Tko bi onda bio mali debeli aboriđinin? Tu ulogu bi primjerice mogli predati mom nekonstruktivnom cinizmu.

Ja nemam pojma di ide ovaj blog.
- 22:56 - Komentari (4) - Isprintaj - #