gramzljivi prokletnici predobrih namjera
utorak, 16.12.2008.
plavuša si je konačno oprala kosu i ponovo stala na štikle u čast šopingu
E da, dobro ste pročitali naslov, konačno sam ovaj vikend posvetila pranju kose. Iako mi je najbolja frendica frizerka i još k tome ima svoj salon, eto, lijena sam otići do nje, pa se patim s masnom kosom koju preko tjedna ne stignem oprati a za vikend obično zamrem u krevetu ili pred telkom.
Ovaj vikend sam provela vrlo budno, nisam ni previše spavala (čemu sam se zapravo nadala). Subotu sam provela u šoping centrima u potrazi za zamišljenoj toploj haljini-tuniki koju mogu bacnut na trapke, tajice, hulahopke i hlače u kombinaciji s cipelama, gležnjačama ili čizmama. Začudo, uspjela sam u naumu i ubola sam dvije tunike i jednu haljinicu.
Naravno, za šoping sam si nadobudno obukla svoje nove smeđe polu-čizmice, točnije gležnjače sa štiklom od nekih 9 cm, i vrlo nadobudno mislila da dva dana nošenja štikli zaredom može pokrit zadnjih par godina prohodanih u niskim petama, polupeticama i tenesicama. O kako sam se prevarila. Nemojte se nikad voditi za dobrom starom: 'to ti je kao vožnja biciklom, kad jednom naučiš, nikad ne zaboravljaš'. A dobro, nisam zaboravila, nikad mi nije bio problem hodat u štikletinama, jedino kaj me sad tabani bole ko sam vrag, jel to zato kaj sam na putu k tridestima ili samo zato kaj sam se odvikla?
Naime, ja sam bila jedna od onih koje se nisu skidale iz štikla. Od sedam dana u tjednu, pet sam ih provela na potpeticama ne nižim od 8 cm. Raspon mojih nabadala kretao se od 8-11 cm, i nikad mi nije smetalo. Mogla sam hopsati, trčati, skakati cijelu noć, ništa, ujutro sam došla doma i kad bi ih skinula, zaboravila bi hodati s petom na zemlji. Tenesice su se nosile samo dva dana u tjednu i to samo i isključivo onda kad sam imala tjelesni. Ne bi vjerovali, ali u to vrijeme mi muka bila trčati u tenesicama, osjećala sam se nekak - zakopana u zemlju ili još gore, kao jednogodišnje dijete koje uči hodati!
Da se vratimo na subotnji šoping. Nakon ture po Zagrebu, moj dragi je navalio na taj Roses outlet ko štršeni na pivu, i nije mi bilo druge nego otić s njim u Začretje. Mene je čisto zanimalo estetski kako izgleda taj gradić, koliko je otvoreno dućana i kakve su cijene. Zanima vas kakve su? Nimalo impresionirajuće, prije bih rekla - šokirajuće. Sniženja su do maksimalno 50%, odnosno za robu s greškom 70%. A i onih 50% sniženja vam je za robu koja ima veličinu S ili još gore XS, tak da ak imate tinejđere sitnije građe, slobodno odite gore, ili je sniženje od 50% za komad odjeće koji je nekad koštao 2450,00 kn, a snižen je na 1225,00kn. Svašta. Jedino kaj mi se dopao je Mustang. Debela muška jakna 209,00 kn (ista takva s kapuljačom 279,00 kn), a to smo baš i tražili. Superšiška!
Nadalje, ako pada kiša, nije vam preporučljivo ići gore jer je sve otvoreno i morate nosit kišobrane, tak da je bezveze jer svejedno pokisneš i sav si živčan jer pokisneš i moraš trčat od dućana do dućana i propadne ti šoping.
I tako dok smo došli do Začretja, ušli u centar i obišli par dućana, ja više nisam mogla hodati, kupili smo jaknu i onda sam progovorila. Dragi mi se smiloval i otkazao daljnji šoping, tak da sam se dovukla do auta na jade moje jedvite (usput kupila kokice i pojela ih u roku od keks) i rekla mu da se možemo vratit kad se presvučem (naravno da sam imala niske šuze u autu kao rezervu, ipak mi je ostalu nekaj u mojoj glavi s godinama). Nakon toga smo se pokupili doma. Pretpostavljm da je čak i njemu kao ljubitelju marki prekipjelo kad je vidio cijene, jer su stvarno bezobrazno visoke za rasprodaju i još k tome za outlet.
A ak nekom ovaj post zapne za oko u kategoriji umjetnosti i poželite me pitati zašto? - ma ljudi moji pokušajte vi dva dana nabadati u štiklama od 9cm, pa mi recite da to nije umjetnost!
