Napismine Turobna Avetnika

Preporučio bih da iz samopoštovanja počinite samoubojstvo. No ukoliko poštovanja prema sebi nemate onda to učinite iz razloga filantropskih, olakšajte svijet svoga štetnoga postojanja. No, sudeći po vašim postupcima uvjeren sam da niste čovjekoljub. Preporučio bih vam onda da počinite samoubojstvo iz razloga mizantropskih, ubijte sebe kako biste priuštili patnju svojim bližnjima.
Mnogo je razloga za vaše samoubojstvo no ipak mislim da sam upotrijebio krivu terminologiju. Izraz samoubojstvo zamijenio bih izrazom autoeutanazija. Jer, eutanaziraju se bića koja su teret i čije postojanje nema smisla, koja ne pridonose, a vi se upravo savršeno tu uklapate.

Trebalo bi dobro isplijeviti baštu, hrpa je otrovnog korova narasla

Napisah tokom svoga nedavnog boravka u Daruvaru kratku napisminu koja se nadovezuje na Razmaženo derle. Pa evo onda prvo Razmaženo derle a odmah ispod njega novi spis kojem nisam dao naslov.

Razmaženo derle

Vijugavo derle, razmaženo i oholo, koprca se u kaljuži vlastita urina.
Masturbirajući ga gleda gnjili starac. Pijesak mu se zavukao među nožne prste.
Derle vrišti. Peče ga urin u doticaju s njegovom izgrebanom kožom.
Nekolicina putujućih beduina samo je nevoljko odmahnula glavom. Navikli su oni na ovakve prizore. Svako malo naiđu na izgubljene u zasluženoj nesreći.
„Budale!“ Kažu, i nastavljaju svojim putem.




Masturbirajući ga gleda gnjili starac
A gleda li ga zaista?
Ili samo „u prazno“ masturbira?
Pogleda usmjerena izazvao je neugodnost, plač djeteta; no je li plač od pogleda, od masturbiranja ili od stida, zbog tijela zapišana. A možda pak od bola, zbog urina u ranama?
Beduini gledaju i nimalo ih ne zanima. Oni vide popišano dijete i perverzna starčića kako ih je snašla zaslužena nesreća.
„Budale!“ Kažu, i nastavljaju svojim putem.