Početak

Dakle, rodio sam se u jednom malom mjestu relativno živahnom. Roditelji su mi bili prilično liberalni i prkosni tako da sam odrastao u odgoju koji je imao namjeru (kako stari često zna reći) da napravi muškarca. Dobrim dijelom je i način odgoja utjecao na to kako razmišljam, kako rezoniram i što su mi ciljevi. Ukratko to je bio odgoj tipa: vojni režim, raditi se mora jer što više radiš više imaš, obrazovanje je važno tvoj zadatak je da brineš za i prehranjuješ obitelj, ne srami se reći volim te život je dug i bez ljubavi pretežak.

Ajd da preskočimo ostatak odrastanja, samo kratko, bilo je zanimljivo bio sam malo divlji i bilo je tu svega, alkohola, puno ljubavi, divljanja, slobode, oduvijek sam jako volio cure i realno bio puno više privržen ženskim nego muškim prijateljima. Nekako mi je to drugačije jednostavno - jednostavnije, bolje žene razumijem a kompleksnije su od muškaraca i volim njihovo društvo. Imam doslovno najbolju prijateljicu. Ovak na prvu drugu i treću mogu reći zadovoljan sam svojim životom, jako zadovoljan, bilo je tu izuzetno teških trenutaka, slomljenih srca, smrti, svih stvari od kojih je život i sastavljen i moglo bi se reći da sam do sada preživio stvarno jako puno.

I sad na srž priče....

Došlo je vrijeme kada me je uhvatilo ono... neda mi se izlaziti... dosadno je vani... treba mi mir.... i to je potrajalo skoro 2 godine. Onda sam u jednom izlasku sjedeći za šankom i razgovarajući s prijateljem vidio kako prolaze dvije cure od kojih mi je jedna bila ono... baš lijepa... u toj sam ženi vidio takvu nježnost, ženstvenost, morao sam joj prići.

Odmah sutradan sam nabavio broj telefona i javio joj se. Trajalo je danima taj neki otpor s njene strane, nekoliko izlazaka al onak platonskih i bez rezultata, taj zadnji izlazak (naknadno sam saznao da je tad izašla samnom da mi kaže da od nas kao para neće biti ništa) je ipak nešto se dogodilo neki čudan klik i poljubili smo se na rastanku. Kasnije smo kroz razgovore i razmjenu svojih iskustava shvatili da imamo jako puno toga zajedničkog, da smo puno prošli i da funkcioniramo na prilično sličnim principima. Podržavali smo se međusobno bezrezervno, kreirali smo savršene trenutke, ja sam bio (i još sam) u duši romantika a ona je romantiku voljela. Bilo je tu savršenih trenutaka, zajednički izlasci, putovanja, večere, iako studentski i s malo para živjeli smo jedan stvarno lijep i emocionalno ispunjen život.

Ljubav nam je zavrtila u glavi i odlučila ne pustiti.... i od tada bila je to moja....Sanja.

Volim često teći... ostalo je povijest.... zaljubili smo se, bili zajedno jedno vrijeme.... zaručili se i nakon zaruka konačno i vjenčali.