|
Negde sam ranije nagovestila da je verovatno najveći bedak u ovom poslu ponižavanje. Nema te cene koja će platiti taj momenat. Imam utisak da su se neke cure svikle na to, možda im nikad nije ni smetalo, ali mene to jako pogađa. Uvek! Frajeri koji iznajmljuju ribu za jedan kres u najvećem broju slučajeva leče komplekse i onda te pljuju i vređaju. Dok sam radila u agenciji, bez preterivanja, barem polovina je bila u tom fazonu. Odmere te, narede ti da se skineš i onda te krešu vređajući te. Kučko! Kurveštijo! Puši ga, jadnice! Pre nego što pređem na priču, bitno je da naglasim da sam Hrvatica. Inače to ne smatram naročito važnim, ali ovde ima smisla. Možda ni to što ove pričice šaljem na hrvatski blog nije toliko slučajno kao što mi se činilo. Vidim da sam dobro primljena, osećam se na svome. I majka i otac su mi Hrvati, iako sam rođena Beograđanka. Jednom mi se preko agencije strefio posao u hotelu Metropol. Negde prošlog leta. Tip je tražio dva sata. Dočekao me neki ćelavac od oko četiri banke s dalmatinskim akcentom. U početku je bio prijateljski raspoložen, ponudio mi nešto da popijem, da se odmorim... Čak sam i ja sama imala osećaj da gubimo vreme pa sam krenula da se skidam. "To, kučko!", iznenadio me, "Vidiš da znaš ča ti je posal". Već to me pogodilo prilično (naoročito zato što mi je i ćale Dalmatinac, pa mi se sve pomešalo u glavi), ali sam istrpela. Šta mi je dalje govorio, bolje da vam ne kažem. Za ta dva sata nije usta zatvorio. I kad me nije vređao, samo se samozadovoljno užasno glasno smejao. U stvari, nije to smeh. To je ono kao kad glumiš smeh. AHAHAHUHUHU! HUHUHUU! EHEHEHAHAHA! A uvrede nisu bile samo na račun mene kao kurve i žene kao takve, nego i kao Srpkinje. "Kurvo srpska! Vidi kako ga guram u tvoju masnu srpsku pičku!"... sve u tom stilu. Terao me posle da mu ga pušim dok nije svršio. Možete da zamislite šta mi je sve govorio. U jednom momentu me i bukvalno pljunuo. "Pu, pička ti materina!". Odvratno! Bila sam besna k'o ris. Da imam malo nestabilniji karakter, možda bih mu ga odgrizla, ali ipak nisam takva, mada je on stvarno mnogo rizikovao jer s nekom drugom bi mu se stvarno moglo desiti svašta. Istrpela sam poniženje do kraja. Napokon, kad sam izlazila, nisam mogla da prećutim ono što mi se sve vreme vrtelo u glavi. Rekla sam mu kratko: "Zajeb'o si se prijatelju. Ja sam Hrvatica!" Zbunjeno me pogledao. "Jesam, jebiga, šta da ti radim? Jeb'o si zemljakinju, iživljavao si se, vređao si me i pljunuo." Prasnuo je u smeh. Nije mi poverovao, ali nema veze. Ima ko to vidi... |