|
Neprijatna mogućnost da u ovom poslu naletiš na nekog poznatog postoji ali je relativno mala. U agenciji smo imale foru da kad uđe mušterija da prvo mi njega pogledamo iz sobe dok ga prima sekretarica. Tako nema opasnosti da dođe do susreta. Meni se nikad nije desilo da dođe neko koga znam, ali drugim devojkama uglavnom jeste. Obično se zalomi neko iz kraja ili ortak nečijeg ortaka, nikad nije neko bliže poznanstvo. Za priču bi verovatno bilo zgodno da naiđe nečiji frajer, muž ili ćale, ali takvi događaji su rezervisani za filmove i fikciju. Kad radiš privatno, takođe nije veliki rizik jer ideš na adresu pa možeš da pretpostaviš da li je to neko koga znaš. Jedna od mojih stalnih mušterija je jedan mladi napaljeni političar. Ne volim ga baš, pun je sebe, mada daleko da je od loše mušterije. Ne može se porediti s onim moronima koje sam spominjala. Ipak, moguć je obrnut sled događaja. Da prvo upoznaš nekog kao mušteriju pa ga onda upoznaš iz drugog konteksta. To mi se desilo dva puta, a ovaj drugi put, baš sad nedavno, bilo je izuzetno glupo. Još dok sam radila u agenciji, neki likovi su došli na ideju da nameste ribu svom ortaku. Izabrali su mene (pa dobro, moram neskromno priznati da su mladi normalni ljudi po pravilu birali mene, iako su sve ribe u agenciji bile dobre, gazda je bar imao dobar ukus i do toga je držao). On se bio tek doselio na neku gajbu na Novom Beogradu. Ja sam dobila zadatak da odem i predstavim se kao njegova komšinica i zamolim ga da uđem da se malo upoznamo. Da ga na licu mesta zavedem, skinem se i da me kresne. Bio je to zabavan zadatak (a i dobro su me platili, 100 evra za tu zabavu). Još sam imala sreće da je tip bio zgodan, svideo mi se. Totalno sam se istripovala na ulogu. Krenula sam s onom klasikom tipa: "Baš mi je drago što si se doselio, u ovoj zgradi žive sve neki dosadni čiče, nema nijednog frajera, kamoli takvog kao ti". Bio je naravno totalno zbunjen, naročito kad sam krenula da se razgolićujem. Počelo je da mu bude neprijatno, pa sam morala da pazim da ne preteram. U takvim situacijama, žene imaju čarobni štapić u ruci (za razliku od muškaraca koji moraju malo više da se trude ako hoće na brzinu da smuvaju ribu), a to je prići tipu, priviti se uz njega da oseti telo i poljubiti ga, ali nisam htela da upotrebim najjače oružje. Čuvala sam to za kraj za slučaj da ne upali ništa drugo. Legla sam na kauč na kom sam sedela i mazno nešto u stilu: "Mmmm... kako je ovde fino...". Bila sam u miniću, cipele sam izula, ruke podigla iznad glave, blago raširila noge... Ma ko ne bi pao na to? Okrenula se prema njemu, skroz je zabalavio. "Ajde dođi!", rekla sam a možda nisam ni morala. Neću da vam opisujem seks. Meni je to dosadno. Poenta je u tome da je tip odlepio. Baš je lepo imati tako dobre ortake, zar ne? U odlasku sam mu dala lažni telefon, rekla mu da stanujem na drugom spratu, da se javi i otišla da ga više nikad ne vidim. Ali avaj... Selo je ovo. Pre oko mesec dana, Marija mi prijavi da se smuvala s nekim likom, upoznali se na nekoj svirci (i ona svira bas u nekom bendu) i blablabla dža bu, ladno mi ispriča istu ovu priču koju sam ja sad vama ispričala. Tras! To je taj! Dobro, Marija zna sve o meni, ja joj odmah kažem da sam to bila ja, ali šta sad da radimo? Mislim, nema smisla da njen novi frajer zna da joj je najbolja prijateljica kurva. Ko će mu onda garantovati da nije i ona? (A nije). Pritom, znam sigurno da sam joj ja već ispričala tu priču, ne znam kako sama nije skapirala. Kaže da joj je zvučalo poznato. Po običaju, nije me slušala. Znači, sad Marija treba da se zabavlja s tipom koji mene ne sme da vidi! Kako glupa situacija... Naravno, takve stvari nisu moguće. Prošli petak Marija, Nikola i ja stojimo u nekom klubu. Njih dvoje su se čuli tog dana i samo su konstatovali da se neće videti tog dana. Nisu rekli jedno drugom kuda će. Uostalom, nisu ni znali. Ovde smo došli slučajno. Srećom, prvo je Marija videla njega: "Beži!", kroz zube mi kaže. "Molim?" "Beži jebote!". Prvo sam pomislila da je murja. Furnem, naravno, njoj iza leđa i dođem do zida koji nije bio mnogo daleko, na oko 2-3 metra, a nije bila ni neka gužva. Okrenem se i vidim kako se oni pozdravljaju. Nikola ga upoznaje. Krenem da ih zaobilazim uza zid, što brže mogu, kosom prekrivam glavu, kad čujem: "Majo!". Ne okrećem se, nisam luda. Pa i ne zovem se tako uostalom. Ali tip krene za mnom i uhvati me za rame. Pogledam ga u oči i kao ne mogu da se setim ko je. "Ćao Majo, ma kuliraj... samo sam hteo da ti se javim". Tu priđe Nikola jer je pomislio da se dešava neka frka. Priđe i Marija za njim. "Da vas upoznam... Marija, Maja...". Nikola mi se sam predstavio. Upoznajem zvanično svoju najbolju prijateljicu. Najzad. Baš smo nedavno konstatovale da se nijedna od nas ne seća kad smo se upoznale. Odlazim u žurbi. Njega nazovem pogrešnim imenom. Nije bilo namerno, mislila sam da se zove Dejan. "Ćao Dejane, moram da palim!". Kad sam otišla, šapne Mariji: "To je ona kurva što sam ti pričao". "Ahaaaaa! Stvarno!? Otkud ona ovde?" Nikola je sve skapirao i prasnuo u smeh. Ali ovo je sad olakšalo situaciju. Sledeći put reći će ona njemu da me srela negde, pa malo malo... možda krenemo da se družimo, ako se ovaj sablazni onda je budala. Valjda iskuliramo priču, jebem li ga. Marija mi je rekla da je ionako ne interesuje tip koji ne bi to mogao da razume. |