sensesest
subota, 25.11.2006.
I sad kad čovik razmisli, nije to lako... Šta to? A ništa, ništa... to ja nešto sebi. Nisan ni skužija da mi prsti piče po tipkama dok razmišljan. Dobro da mi nije nešto izletilo.
A sad kad iman film da ovo može svak pročitat, odma mi se neki klik u glavi dogodi! Ma šta ko ima šta čitat, pitan se ja vas lipo?! Odlučija ću pisat samo kad mi... došlo mi je! Pispispisškribškrap, švrljškvrlj, aha! ne na papir!? aaaa, fala na upozorenju.
Zašto ljudi pišu duge blogove. Manjak koncentracije mi u potpunosti otežava čitanje nekih na prvi pogled zanimljivih epova, mislim da je to posljedica onog "niko-me-ne-razumi" filma, sa mutacijon u smjeru "al-ću-ja-to-vama-sad-detaljno-objasnit". Baren stavite neke razmake ili poglavlja.
Ali dragi ljudi sa problemima/neobičnim stavovima/naletima inspiracije... imajte povjerenja u kolege blogere da će vas razumit puno više nego šta van se čini.
Evo ja kad pišen - ništa ne razumin, a onda oden na pogledaj blog i odma mi je sve jasnije...:)
Tija san vas opterećivat sa svojin životon, događajima i doživljajima al su mi moj alterego, odraz iz ogledala i zli brat blizanac rekli da to ne činin ni u ludilu!
Po toj logici... evo: rodija san se puno nedavnije nego šta mi se čini, ako san dobro pogodija sročit misao, to bi tribalo značit da mi se čini da živin puno dulje nego šta stvarno jesan. Bavin se svin i svačin, a za ono za šta me plaćaju da radin - ne mogu virovat da me plaćaju. Moj je život ka vitar kojen se ne da puvat, pa kakav je to onda vitar koji ne puše? pitaće fi(lozo(fi)(zičari)). Potencijalni, kažen ja bez puno razmišljanja. A lažen, puno san potrošija misaonog vrimena dok san doša do toga, nemojte se sad ucrnjačit da je takva genijalnost nastala u nedostižnom trenutku.
i do slijedeć(bl)oga
svima, a ne samo njima!!!
