Izazvala sam poplavu

Još jedan u nizu mojih destruktivnih bisera. Nije namjerno, stvarno nije namjerno. Nikad nije namjerno. Upravo sam se spremala pisati nešto ozbiljno, da ubijem vrijeme do filma, ali mislim da to sada otpada.

Ovih par dana prije Uskrsa se koristi za manijakalno spremanje po kući. Da se mene pita, vrijeme bih trošila na nešto drugo. Ali budući da sam dio ovog malenog kolektiva koji obitava u ovoj našoj kući, moram na neki način doprinjeti općem čišćenju. No nije mi teško, i tako volim pospremati, imam svoj sustav, kako i što napraviti i srediti. Ne volim kad me se sili, da moram nešto iste sekunde napravit. Polako, napravit ću, nije posao zec da će pobjeć.

I tako sam ja danas spremala gornji kat, tj. hodnik i našu kupaonicu. Na katu postoji još jedna kupaonica od staraca, a ovu koristimo moje dvije sestre i ja. Budući da nas je tri i da praktički svaki dan jedna od nas pere kosu, s vremenom se začepila tuš kada, tj. voda je užasno sporo otjecala. Iako svaki put skupimo sve dlake što ostanu, svejedno se začepilo. I tako sam danas izlila domestos u kadu, onaj za odčepljivanje odvoda. I stavila ga da stoji petnaestak minuta, kao što i piše na uputama. Isprala sam to sve, ali nije baš nešto pretjerano pomoglo, ok voda je nešto brže otjecala, ali nije baš da je bilo neko poboljšanje. Uglavnom, nakon toga sam koristila tu kadu za tuširanje biljaka, pranje nekih gluposti, itd. Uglavnom sve je bilo ok. I prije nekih 45min sam se otišla otuširat. Došla u svoju sobu, sjela za komp, da bi mi sestra uletila u sobu i rekla: „Ubit će te starci, sve je mokro!“ Ja: „Wtf??!!“

Uglavnom, sve je procurilo po stropu u prizemlju. I ajde da je dolje neka bezveze soba, nego je mamina kancelarija (inače mama je knjigovođa i ima kancelariju u sklopu kuće). Uglavnom sve joj je kapalo po papirima, u toj sobi su i dva kompjutera, nadam se da njima neće ništa bit. Za sad sam ubila fax, to je sigurno, jer je poprilična količina vode iscurila na njega.

Nisam namjerno, stvarno nisam, od kud sam mogla znat? Glupi domestos. Da se razumijemo, najrađe bih otvorila dolje ispod kade i izvadila sve van sama iz cijevi, jer znam da je to najbolje rješenje. Ali da sam nešto zeznula stari bi me ubio. A i zadnji put kad je vadio glupe dlake iz odvoda, rekao je da neće više nikad to radit i da pazimo što radimo (on je užasno gadljiv). I najtužnije od svega je što pazimo. Mislim, i ovako ću slušat jezikovu juhu idućih tjedan dana. Već vidim.

Sreća u nesreći je to što su nam došli baka i njezin dečko u goste, pa su svi već pod laganim utjecajem alkohola, ali sutra kad budu malo bolje razmišljali i kada shvate razmjere štete koju sam učinila, bit će veselo.

Jedva čekam dan kada ću živjeti u nekoj svojoj vlastitoj kućici (živjet ću u kući, to znam). I kad izazovem poplavu, bit će to moja poplava u mojoj kući. I ne, neću se živcirati oko toga, jer nije vrijedno živciranja. Ili još bolje imat ću nekoga spretnijeg od mene u dotičnim poslovima da mi to napravi. I neće mu bit problem, ko što je problem mom starom. Jer muka mi je od tog njegovog ponašanja. Jer meni nije problem opeglat njegove košulje , kosit travu u dvorištu, oprat mu auto ako treba, farbat ogradu (to ću ovaj tjedan), ali njemu je problem odčepit jebeni odvod. I sad kad ja zeznem slučajno, nije mu jasno kako sam tako glupa da sam mogla napravit tako nešto. Stvarno ima malo poslova koje on treba napravit, ali i to malo je problem.

I gadi mi se takav način razmišljanja. A nedaj Bože da mu nešto kažem. Odmah sam bezobrazna i kako se ja to razgovaram? Sram me bilo. E pa nisam bezobrazna. Nikada mu ništa nisam opsovala, a mogla sam i imala sam razloga milijun puta. Ali poštujem svoje roditelje i nikada im ne bih tako nešto izgovorila. Nikad nisam ništa rekla bez jakih argumenata. Ali očito istina boli. I sad sam bijesna dok ovo pišem. Jer kad se sjetim svih tih silnih rasprava oko poslova u kući slabo mi dođe. I da, imam svoju sobu, vidjeli ste ju. Živim u velikoj kući. Imam dvorište. Imam psa. Imam stvarno puno više nego dosta ljudi. Ali što će mi to sve kada imam i taj mentalni teror svako malo. Kada živim sa osobom kojoj argumenti ništa ne znače. Kako da ja njemu objasnim da pranje suđa nije posao ispod časti. Svaki posao je častan. I sudoper ti neće otkinut ruke ako ga budeš koristio. Pegla nije divlja zvijer koja će te osakatit ako ju dotakneš...

Ta zatucanost me ubija. Davno sam odustala od bilo kakvih pokušaja da mu objasnim. Ali kada se dogodi ovako nešto, naprosto poludim kada mi krene solit pamet kako sam glupa i nesposobna.

E pa jebi ga stari, ti si mi tata i na tebe sam!!!!!


I da, sretan Uskrs svima vama koji ga slavite. Nadam se da ćete ga provesti u ugodnom i lijepom okruženju.