secret of mana
08.03.2006., srijeda
transformers
|
Šta se sa mnom događa? Čini mi se da sam predugo u ovom Zagrebu, kao da gubim dodir sa samim sobom. Gdje je onaj pristojan dečko koji se ustajao gospođama u tramvaju, koji je pomagao doma oko kuće, koji je svoje sukobe rješavao na pristojan i civiliziran način? Zadnji puta kad sam išao natrag u Zagreb sam u vlaku rasplakao neku ženu pred troje njene unučadi samo zato jer je sjela na naša mjesta (mi smo imali rezervaciju). Ok, probale su cure pristojno, ali se nije htjela dić. Danas sam neku babu poslao u kurac, mislim, to je i zaslužila, ali stari ja to nebi rekao. Gužva na trgu, žurim se na tramvaj, ona sa tramvaja, zabije se u mene, i počne vikat da sam derište, da ne gledam kud hodam itd. Čuo sam ju jasno i glasno unatoč tome što sam slušao walkman, i to dosta glasno. Cura mi je već spomenila par puta da sam nekako drugačiji nego prije, pa sam se konačno zapitao o čemu se radi, i što želim od sebe. Zaključio sam kako želim biti nešto između onoga što sam bio i ovoga sada. Pristojan, dobar dečko iz susjedstva, ali opet dovoljno slobodan da ne dam da gaze po meni i da se znam obranit kad neko pljuje po meni. To je moj cilj. Nije to sad drastično nešto, šta ja znam, jednostavno mi se ne sviđa ono u što se pretvaram. Pa sam odlučio krenuti malim koracima. Nekad pomoći po kući, oprat suđe da ne mora sestrična nakon cijelog dana na poslu, ustat se u tramvaju starijim ljudima, kada me netko opet napadne da ne gledam kuda hodam, da stojim na vratima u tramvaju itd, odgovorim što pristojnije iako takav odgovor definitivno nije zaslužen :-) . Takve sitnice. Možda se počet aktivnije nečime bavit, ima hrpa stvari koje me zanimaju ali nikad nemam vremena zato što moram cijele dane gledat tv. Pa ću onda nakon nekog vremena vidit šta ću sa sobom. |