Iznos obrane
U ovome postu čemo iznest obranu da pobijemo laži što se već danima šire o nama.
1.To oni sve LAŽU, LAŽU KO PASI jer to nije istina!
2.Mi smo išli da pomognemo popit pivu da se ne pokvari. One žemske šta su bile okolo su pokazavale put napram pivi.
3.One špekulacije o kojekakvim vezama su iz stoga navedenog razloga fizički nemoguće jerbo to nije istina. Što je dokaz da:
4.Nema teorije o bilo kakvim vezama i vezicama.
5.Mi volimo gemblat jer je to zabava pa nekad dobiš nekad spušiš al nama je svejedno.
P.S. Nemamo morala ni socijalnih frizura.
VELIKI UČITELJ
Sretan na rođendan + Zaton
Svi leni ka crna zemlja. Aj pogodite koga opet zapalo pisat post! Prvo. toliki smo kreteni da smo zaboravili da nam je 2.6.2008. bio PRVI rođendan! Pa sretan nam rođendan i još puuuuuuuuno takvih. Puno je prošlo od tog prvog posta na prvom okupljanju u mojoj sobi, od kad se Mlačić zabljesnuo bljeskalicom i stisnuo pinac kapodasterom. Ime smo mijenjali nebrojeno puta dok se nismo odlučili za stalno, bilo je smijeha, suza, ljubavi i svađa, pederluka i heteroseksualnosti, Željkine plave guzice i mojih natučenih jaja. Pjevača smo zgubili, našli bubnjara, odmakli se od sviranja na zvučnicima od kompjutera i kupili opremu, Željka je dobila dva gaina, naučili smo svirat, naučili nove tehnike, pala je naša prva pisma, još samo da je pjevača nać. Podsjećam vas da ako znate pivat, revat, njištat, blejat (ko krava, je tako Mlačić?), kokodakat, ma bilo ča jer smo toliko očajni da pristajemo na sve, prijavite se. Ali mi smo rođendan proslavili kako spada, u Zatonu. Što me dovodi do tog malog mjesta na našoj lijepoj obali. Opremili smo se za put ( Draft keg i gitare, više nam ne treba) i krenuli. Odmah da upozorim... Od tog vikenda mi smo se odrekli Željke jer osim ča je jednu noć spala s nama, sve ostalo vrijeme je provela s onima čije se ime neće spominjat. Onima koji se bune protiv toga da osmarići gredu s nama va Zagreb va devetom misecu. Ma rađu ću zet osmariće nego njih. Željka ni gitaru ni zela ni pivu ni pila. Zato sam primoran pisat ovo s mojeg i Mlačićevog stajališta. Kad smo sišli s trajekta, otvorili smo Keg. Svi navalili ko muhe na med, a mi, ne budi zao, dali im. Lori se napila, Lucija se polila, a Stela mi je pokazala cice. Šala... 5 litara je brzo nestalo pa smo u Karlobagu trčali po još. Došli smo doli, smjestili se, popili Tomislavu dvi pive (sorry Tome, ali bilo je to jače od nas) i krenuli na večeru, di smo shvatili sa smo u kampu punom manekenki. RAAAAAAAAAAAAAAAAAAAJ! I posle večer umisto u izlazak, Džovo nas zapilil s nekim filmovima. Preživili i to i vratili se u bungalov di smo skužili da pokraj sve pive, vodu nismo kupili, a sa špine je nepitka. Ne otrovna, jednostavno nepitka. Tako smo bili primorani izać u potragu za pićem. Prvo nam je na pamet pal disko. Obišli kamp, izgubili se, ali disko nismo našli. Onda smo vidjeli neka svjetla u daljini i pomislili da je to. Kako smo prolazili cestom pokraj koje je bila šuma u daljini smo vidjeli da stoji neki čovjek. U šumi. Sam. I ne mrda. Ubrzali korak, došli do diska, a tamo još jezovitije. Izvana i iznutra izgleda ko scena horora, jezivo. Stali smo na prag i počela neka čudna muzika svirat i zabljesnuli nas reflektori. Ušli nutra, derali se ko budale, a čovjek koji je stajal dva metra pored nas, ni nas skužil. Pitali smo ga a dela taj disko. Prvo mu je trebalo dvi minute da percipira nas, onda pitanje i onda odgovori. Ni delalo. Krenuli ća i vidili da u šumu kroz travu vode ko neki tragovi vučenja. Stvarno.... ja se tamo ne vraćam. Vratili smo se u kamp a iz grma izletio Security (tu su večer iskakali ko na Super Mariu... Hodiš, hodiš i odjednom: hop!). Pital nas jesmo li gosti i na potvrdan odgovor pobrinuo se da nas njegov kolega dočeka u našem sektoru ko da smo teroristi. Šli smo spat. Drugo jutro na doručku umisto kroz vrata, prošal sam kroz ogradu. Točnije, zakucal san se u ogradu uz popriličnu dozu buke. Konobarice, manekenke, sve blenuli, a Mlačić krepiva od smiha. To se događa kad me pijanog zbude na osam jutro. Posle doručka otišli smo na trening prve pomoći, pa na ručak, pa igrat nogomet. Mlačić je bil igrač utakmice (od koje su nas posle tri dana bolili mišići), a doktor se držal filozofije da ako prođe lopta, ne mora i igrač i skucal Šipovca pri čemu je ovaj razbil lakat. Njega (Šipovca) smo potirali i nastavili igrat. Posle otišli na bazen na kupanje, pa na tuširanje sa Željkom i Stelom. RAAAAAAAAAAAAAAAAAAAJ! Trening, večera i kad smo zeli gitare, seli na balkon i pomislili da je dan gotov, manekenke nas počele pod balkonom slušat. Napaljeni osmarići odmah dogovorili da se nađemo na plaži, i kad smo otišli tamo, ti isti napaljeni osmarići su ih potirali. Dok smo čekali manekenke, neki tipovi su se interesirali za sviranje gitare i dok je on primil gitaru proslijedil je Mlačiću ono što je Mlačić mislio da je cigareta i proslijedio je dalje. Ostali su skužili ča je i brzo ga je nestalo. Mlačiću je to jedan od zajeba života. Kako su ovi nam potirali ženske, Mlačić i ja smo bili prisiljeni zet gitare i uputit se u njihov sektor. Upoznali se, popričali. Posle smo se vratili na plažu. Dalje je ta večer tajna zbog nekih osoba. Drugo jutro smo krenuli doma. Put je prošal mirno boj smo svi bili iscrpljeni. Tako je i to prošlo. E da! Željka ima novog ljubavnika, Paula! Paulo, pokazat ću ti kadi živi!
P.S. Evo tri slike iz naše jednogodišnje "karijere" i to onih sa zrinjevca
Solist nam je pijan!
Basist s nepoznatom (ritam gitaristica)
Ekipa... Pogledajte vi samo te umjetničke izraze lica
Reda radi
nikome se neda pisat postove. Svi leni ko crna zemlja. Ovaj vikend bend ide 3 dana... Negdje... Nisam siguran kadi a i ni bitno jer ću se svejedno napit! Dobro, bubnjo nejde. Hehe. On će doma delat! Draft keg je kupljen i lagano se hladi. Valjda će nam bit to dosta za put. Ako ne: Šole stani! Kupit Pive! A malo posle: Šole stani! pišat! neman sad inspiracije... Kad se otriznin napisat ću kako je bilo... I obećajem, uskoro ćemo stavit slike. Samo da se sjetimo kaj smo ih stavili...
