bez nadnaslova...
ISKRIVLJENA OGLEDALA
Nisam ga video godinama.
Radovao sam se ponovnom susretu s njim, iako je delovao krajnje odbojno – smrdeo je i odeća mu je bila pocepana. Bio je grub i nije mario za češljanje, kupanje, kulturu. Govorio je glasno, a glas mu je bio napukao i mogao je samo svojim glasom oterati bilo koga od sebe, da nije bilo tih reči koje je izgovarao.
Uživao sam sedeći sa njim i lagano ispijajući jaku rakiju koju je izneo na sto. Ja sam svoju poštovao, a on je svoju voleo i brzo je praznio čašu.
''Ne vole me'', rekao je. ''Psujem ih i urlam na njihova glupava lica i njihove suvišne pokrete. Vidim da me se plaše, ali ja njih ne mrzim.''
Sa svakom novom čašom postajao je sve tiši i kada je popio gotovo litar pića bio je veoma tih. ''Pogledaj me'', rekao je. ''Ne daj da ti urade ovo...''
Gledao sam u njegove zakrvavljene oči i debele prste s prljavim noktima, i spopala me tuga zbog mog starog prijatelja – život je pobegao negde pored njega ali žigosao ga je nemilosrdnije nego mnoge druge.
''Razumem'', rekao sam i zamahnuo da zgnječim bubašvabu koja se šetala po stolu.
''Ne!'', viknuo je i dodao tišim glasom: ''Ne razumeš.''
Preneo sam ga do kreveta i ostavio ga da se ispava.
Izašao sam i posmatrao ljude oko sebe. Nijedne ruke koju su mlatarale ili čačkale nešto, nijedne lepe ili manje lepe oči nisu delovale nevino.
Pogledao sam svoj odraz u nekom izlogu, zatim krenuo dalje još bržim korakom.
|