...
VODIČ ZA UMIRUĆE
bolestan kao nikada
dugo ležiš u krevetu
i osećaš je kako proviruje
kroz pravougaonik okvira prozora
slab si i vidici su ti suženi
i znaš da nešto jako nije u redu
jer su svi prema tebi ljubazni
preko svake mere ali misliš
pa dobro ostaje mi dosta vremena
da proanaliziram sve svoje postupke
tu i tamo moraš do WC-a
i pri tome ti pomažu
pridržavaju te da ne padneš
a ti se brecaš
govoriš da možeš sam
pa pokušavaš sam
ali klecava kolena kažu nešto drugo
oklembešen na šolji
jedva nađeš snagu da se napneš
i postaješ svestan da
sve više mrziš samog sebe
jer si previše malaksao da
je oteraš dok proviruje
od šolje do kreveta
kilometar i po puta...
kljukaju te pilulama raznih boja i oblika
neke redovno zastaju u grlu
i duša ti se odavno usmrdela od lekova
a svi oko tebe se smeše i govore
biće dobro
ali ti niko ne kaže zašto je loše
analiziraš ono što si radio
zatim odustaješ jer nema svrhe
biće dobro
govore tvom ubledelom licu
i smeškaju se
ne reaguješ
samo gledaš pravougaonik neba
rešen da ne obraćaš pažnju na
njeno provirivanje i njihovo licemerje
prisećaš se kako izgleda nebo koje ne staje
u okvir prozora prisećaš se onoga što se odvija
tamo napolju
predugo si izvan igre
a budale oko tebe umeju da kažu samo
biće dobro
omiljena muzika ti se odavno smučila
i svoje pisce favorite si poslao dođavola
ionako
više nije bitno...
konstantno si febrilan
sa sve češćim paroksizmima
a bol se samo pojačava
krevet pod tobom
kao da se pretvorio u gomilu šiljaka
koji su nesnosniji od bilo čega
stiže nova tura lekova
praćena novim nasmešenim biće dobro
a ti shvataš da više ništa ne možeš da izgubiš
krajičkom oka je pratiš
kako proviruje
dok sa mukom ustaješ iz kreveta
navlačiš na sebe prvo što dohvatiš
i teturaš se ka izlazu
silaziš niz stepenice
a onda si napolju
sav taj prostor
sve to nebo
kakva čarolija!
biće dobro
govorili su ti
a sada pojma nemaju
gde si i kako ti je
što tebe tera da se
smeješ na sav glas
ali za smeh nemaš snage
pogled u sunce je toliko bolan
da najzad do kraja prihvataš
kako je kraj jako blizu
zdrave sunce ne boli
razmišljaš
niti je loše ikada postalo dobro
koračaš polako
čini ti se da je sila teže podivljala
ne gledaš u prolaznike nego u svoje cipele
levu pa desnu pa levu pa desnu
i čini ti se da si tek delimično u njima
zastaješ na sredini mosta
čvrsto stežeš ogradu
dok voda u reci odlazi dalje
a kej i drveće ostaju na istom mestu
onda puštaš ogradu i polaziš dalje
sasvim polako
dišući plitko i ubrzano
hladan znoj
i srce koje bi da iskoči
razgledaš izloge
sa odećom cipelama
muzičkim uređajima
i ribolovačkom opremom
smeši ti se proleće
a ti ne smeš da uzvratiš osmeh
majskom ambijentu
jer štediš snagu
ulice i zgrade i parkovi su isti
i proleće u maju kao proleće u maju
i lica prolaznika kao lica prolaznika
i sve se uklapa ili ne uklapa
samo se ti nalaziš
negde izvan toga
biće dobro
govorili su ti
ulaziš u omiljeni lokal
jedva čujnim glasom naručuješ pivo
donosi ga poznati kelner i dok plaćaš
gleda te čudno kao da te vidi prvi put
iz pozadine se čuje tvoja pesma
ali više nemaš vremena da razmišljaš
je li ti se smučila
ostavljaš kelneru telefonski broj na koji će
tvojima javiti šta ti se desilo pošto si
popio pivo i spustio glavu na sto
u društvu one što je provirivala.
|