Iako sam već počela sa proljetnim čišćenjem, službeno otvaram novu sezonu živlenja u kučerku.
Pola pet je ujutro, naspavala sam se punih osam sati, što je moj prosjek inače zadnjih godinu dana.
Lepo je. Zima je uspješno prošla, to mogu sa sigurnošću potvrditi. Malo sam cvikala od zime, reko, kak' bude to sve, jel bude negdi nekaj curilo, vlažilo, jel bude se vani kaj smrznulo, jel bude puknula kakva cef, kak' bude s grijanjem, jel bude mi zima, valjda nebu kaj prokišnjavalo, ma sto čuda i briga, ALI, sve je prošlo super.
Jer, čuješ priče kak' treba prezimiti i onda vidiš gdi bude kaj, kaj treba popraviti, kaj treba bolje zaštititi. Kod mene, milina.
Nit je meni bilo zima, ove moderne klime su dušu dale, nit posla sa drvima, nit sa kurenjem, niš teško, stisneš gumb, naštimaš temperaturu i udri. Pokazalo se kao najefikasnije, najpraktičnije i, ono najvažnije, najekonomičnije. Dve klime, jedna gore, jedna dole, radile se su 24 sata puna tri mjeseca, radil je i bojler na struju i kupala sam se, kuhala, frižider i svi mali i veliki kućanski aparati, sve skup je ispalo mjesečno manje neg jedan metar drva. A z jednim metrom drva imaš posla, dok to dođe, dok to narežeš, nakalaš, posložiš pod krov, pa donesi nutra, pa zakuri, pa kad te nema doma niko ne kuri, pa ti je zima dok se ne zgrije, svega vraga, a ja s operiranom kičmom nemrem to. I još kaj, nije meni dost jedan metar drva na mjesec. A neee, bar dva tri metra. Tak da, rekapitulacija grijanja, klima je zakon. Osim toga, po ljeti je vruće kak vrag, kaj onda. Klimica je zakon, to znači nebum mijenjala, to ostaje tak i za drugu zimu. I nemaš strah da bu se nekaj vužgalo.
Krov je ispal isto super, ovaj limeni, s filcom, kaj glumi crep. Niš ja nisam puno čula da to nekaj lupa. Spavam ko top. A i nisu bile neke jake zime ovo leto. Nije ni bilo puno snijega. Znači, dobro je. Sve je ostalo suho.
Brinula sam se i za onaj dio tam dole, di smo tata i ja zidali zidić, pa sam ja kasnije sama lepila stiropor i igrala se fasade. Ono kaj sam lepila mrežicu i gletala. Mislila sam da bude tu išla vlaga, da možda nisam dobro to sve sklepala, i da bude tu hladno ili da bude puhalo, ne znam, ali i to je prošlo super.
Sad kad je došlo proljeće, pregledala sam sve čoškove u kući i gore i dole, tražila sam jel bude gdi kaj crno, pljesnjivo, vlažno, nisam niš našla, sve je kak barut suho.
Bilo me strah i kupaone, kak bude to sve dihtalo kad zazimi, a ja pustim toplu vodu, jel bude radil odvod prema septičkoj dobro, jel budu se digle ili opale pločice kaj sam lepila, ma niš, sve kak da je delal profesionalac majstor. Jer kupaona nema ventilaciju, onaj krugek gore negdi na zidu, ali ima prozor, i onda nakon kupanja, ja bi malo otprla prozorček, da se sve skup malo prolufta, tak da nigdi u kupaoni nema niš crnoga, a i pločice i odvod sve funkcionira kak bog zapoveda.
Primijetila sam da laminat diše i da, iako sam ga složila lepo, bez rupa, malo se to povleklo, jer diše, pa bu se vrnulo sad kad zatopli. Tak su mi rekli. A i to nije neki velki problem, lako se to zamijeni za jedno par godina.
Generalno, zadovoljna sam, sve je baš ok, je da je to stara hiža, al' sve dela, lepo.
Jučer sam se isto rano ustala, sad je to već svakodnevno, spavanje od devet, kak koji dan, nekad i ranije. Sve je tiho i mirno u to doba, a ja imam svoj popis kaj budem delala svaki dan i onda krenem, prvo kavica pa po planu.
Jučer sam tak lepo naprvila generalku u kuhinji, sve sam izvadila van i prebrisala sve elemente, posložila suđe, napravila reorganizaciju, jer tek kad živiš u nekom prostoru, onda ti se pokaže kaj je najbolje. To sam delala. Da bude jednostavnije i praktičnije.
I razmišljam, kak nisam ugradila perilicu za suđe, a stoji mi tam u štali i čeka, možda bi ju ipak mogla ugraditi. Mislila sam da mi ne treba, kaj, sama živim, i zapravo mi ne treba, lako ja operem na ruke i volim to, ALI, sad si ipak mislim, zakaj da propada u štali, sve je ionak pripremljeno u kuhinji kao da imam perilicu, tak da mislim da budem ju spojila ovih dana. Jer, nije da se meni ne da prati na ruke, nego, suđe je, nekak imam dojam, ipak lepše kad se opere u mašini. Posebno rajngle. A to me baš nervira. Puno više potrošim vode dok detaljno operem neku rajnglu nego kaj bude mašina potrošila. Znači, prva odluka je pala.
Već sam popikala lukec, češnjak je od jeseni već lepo izrasal, posijala sam rotkvice, blitvu, salaticu, paradajzeke, sad moram pripremiti gredice, koje sam na jesen pokrila sa najlonom, da se dinstaju lepo. I to je bila super odluka, ne sadim ja povrće za prodaju, neg za sebe, i onda, ko bude to sve štihal, oral, frezal, pa nemam ja te strojeve, ovak lepo sednem kod povišene gredice i z rukama počešljam zemlju i sadim. Nit tu ima korova, jer dole je mrežica, nit dolaze puževi kak inače dolaze na zemlji, nit se ubijaš od posla, a imaš povrće. Paradajze sam brala do desetog mejseca, pa di ćeš ljepše.
Sad već imam vrt treću godinu, sad već znam kaj neću i kaj hoću saditi. Jedino kaj sam odlučila da budem stavila još dve povišene gredice, tak da budem ih imala šest i to je dosta. Tak se pokazalo.
Znači, druga odluka je pala, još dve gredice, ali i dve trkačice koje jedu puževe dolaze.
Kokošinjac i popratne prostorije smo prekrili, stavili crep i sad to niš isto ne prokišnjava, auto je u garaži, svinjac bude, ne za svinje, neg za malu patuljastu kozicu, i imam još na tom dijelu radionu. Nju treba posložiti. A kozica Rozica, nju čekam, ona bu imala posla na dijelu oko one velike gospodarske zgrade, ograđeno, tam bude pasla sve kaj tam ima, tak da ne moram kositi tam iza.
Sve prostorije sam očistila, već ovaj tjedan, i izbacila van na dvorište krupni otpad. Sad je sve spremno, za nove pobjede. Posložila sam i drvarnik, on je bil zatrpan, posložila sva drva kaj imam, a stare letve, od starog krova budem zrezala ovaj tjedan i isto posložila u drvarnik. Za roštilje peći. Sezona počinje.
Posadila sam i jagode, one mesečarke, obične i šumske. To jedva čekam.
Jednino kad se desilo, od kak'ti kvarova ovu zimu je to da sam išla otvoriti vodu na vanjskoj pipi, i kak nije bil zatvoren onaj neki ventil, koji, kad zatvoriš vodu, ispušta preostalu vodu iz cijevi van, tak je počela šikljati voda, prelil se šaht po dvorištu, namočil pol dvorišta, dok se nije taj ventil zatvoril, a to je trajalo, i onda se prelila septička po dvorištu, odnosno, po susedovoj livadi. Istina, nisam praznila septičku četriri godine, i samo je čekala. I to smo rešili, ispražnjena je i sad još čekam majstore da se spojim sa septičkom u kanal, koji bude danas sutra kanalizacija, tak da nemam brigu. Jer kak septička ima tri pajpe, koje se preljevaju jedna u drugu, tak ta zadnja mora biti spojena u kanal. Ovu godinu budu nam asfaltirali put, našu ulicu, i to moram napraviti prije asfalta.
Eto to je bil peh jedino. A to nije tak strašno, nego nužno da napravim.
Svako zlo za neko dobro. Da se to nije desilo, ja ne bi spajala septičku, ovi bi asfaltirali put i kaj onda, onda bi Ana o svom trošku asfaltirala dio koji bi morala kopati da spojim cef na kanal. Klinac malo.
Znači, sve je spremno za nove projekte, a ima ih, zima je prošla mirno, toplo mi je bilo, lepo sam spavala, gredice su zdinstane,sad samo dodam zemlje malo, kaj se uleglo, i udri.
A život na selu, to nemrem opisati, to je nekaj posebno. To je mir, to je priroda, to je drukčiji zrak, to je sloboda. Zamišljam si, ne daj bog, da je sad korona, ja bi ima sedamsto kvadrata slobode na zraku, zatvoriš lesu i milina. A ne tam, kak sam bila u garsonjeri od 25 kvadrata, zatvorena dva tjedna.
A veš, kaj se suši na zraku, to ima posebnu čar, bijeli veš je još nekak više bijeli, pa kad puhne povjetarac, a ja na vrtu, pa te zapuhne onaj miris friško opranog veša, a osuši se za dve vure.
Ogradu na ganjku moram zamijeniti, to već čeka, u štali isto, sad budem to farbala, i onda montaža. Pa kad opalim gore na balkon petunije, one viseće, divotica.
Jučer sam prala i prozore u prizemlju, i ovaj kuhinjski ima klupčicu iznutra, nju sam pomaknula da usisam oko prozora, i pronašla crnu mrlju u čošku prozora, tri centimetra. Reko,evo vlaga, valjda nije strunul prozor. Nije. Ali, tu, na tom prozoru, iznutra, nisam pokitala spoj prozora i klupčice. I eto ti. To je bil falung. Sad budem to pokitala, a izvana obavezno, čim prije, staviti klupčicu da ne kisne. Nisam to tak jako grdo doživila, nego kao izazov, jer to sve znam sama riješiti.
Najbolje od svega je kad vidiš ili nađeš svoju grešku, a imaš rješenje i naučiš iz toga.
E to je baš gušt.
E da.
Suseda je odbacila svoj orbitrek, više joj ne treba, tak da sam ga ja dobila, FALA, i instalirala sam ga pred kućom, kupila sam i dva utega, imam i onaj neki krug za stabilizaciju kičme, sad kad krenem s treniranjem, juhaj haj.
Moram samo poziti da previše ne oslabim, jer koji muž hoče slabu ženjsku. J
p.s. namjerno na napisala hoče, z tvrdim Č
| < | ožujak, 2025 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||