Ooo, itekako se ja sjećam svog odlaska od doma. Sjećam se kako sam jedva čekala, da bum se osamostalila, jer ti si najpametniji onda, sve znaš, sve konce imaš u rukama, pokupil si svu pamet svjetsku, prvak u svim kategorijama, nemreš više izdržati, samo da se makneš. Kaj je to, niš.
Mamina kolegica je išla u Australiju na šest mjeseci, sa svojim mužem, jer tam im živi sin, pa da im neko čuva stan, u Trnskom. Nije bilo nikakve stanarine, samo plaćaš režije. Juhu, jebate, bog bogova.
Objeručke sam to prihvatila, skup sa svojom tadašnjom polovicom. Spakirala sam se za dve vure.
Stan je imal dve spavaće sobe i dnevni, kupaonu, kuhinju, hodnik, balkonček. Sve je bilo dost staro, ali očuvano i uredno. Blizu je bil tramvaj, začas dođeš do Save, pa u centar i već gdje trebaš, bil je u neboderu, ali na drugom katu, to mi je i pasalo. Gospođa i gospon su ipak hteli nekog poznatog, samo da im čuva. I eto nas.
Tak sam se ja lepo preselila. Isuse i bože, kakva sreća, velim ti, najpametniji si na svijetu. Dobro, nemrem ja to sad usporediti sa Ritkom koja ide soma i pol kilometara daleko, ja sam ipak bila u Zagrebu, dost daleko i dost blizu starcima.
Mlad si, pun sebe, pun snage, pun svega. A pameti najviše (čitaj: glup si ko...).
Ok, smjestili smo se, dofurali stvari, malo razgledali di bu kaj, raspakirali se i krenuli u „život“.
Prvo je bilo otići u dućan po špeceraj, po hranu, po potrepštine, prašak za veš, pa za suđe prat, malo meseka, povrća, voća. Napravila sam si ja popis kaj bum kuhala cijeli tjedan, pa sam tak i kupila.
I bilo je lepo. Sve organizirano.
Nemreš vjerovati da sad sam odlučuješ kaj buš jel, kaj buš kuhal, kad buš došal doma, kad buš išal spat, kad buš zval goste, kad buš išel bilo kam, kaj buš kupil. Trebalo je voditi računa, odma od početka, o računima, režijama, troškovima općenito.
Prvi dan nismo niš kuhali, samo smo useljavali. Subota. Navečer smo išli van i spat. Nije se jelo niš kuhano.
Nedjelja.
Ujutro smo otišli van na kavu, kao prošetati. Znala sam da sam jučer sve kupila za ručak i nisam se žurila doma. Oko podneva smo se vrnuli s kave. Krećem ja u pripremanje ručka. Ponosna.
Pohani picek, rizi bizi, juhica, salata, tak je bil plan, to je bil meni za nedelju. Gulim povrće, trančiram piceka, jer, nekaj bum spohala, a od nečega bum napravila juhicu. Čistim salatu, radim si pripremu, tak da kad upalim peć i plin, imam sve spremno. Vadim rajnglu za juhu, vadim tanjure za pohanje, stavljam očišćenu salatu u zdjelu i na stranu i ta na na naaaaaaa (čuješ fanfare), 3,2,1 kuhaj.
Je je, aha, budeš budeš kuhala, krasnoga klinca, jesam ja sve kupila kaj je za kuhanje, ALI...
Ne računaš ti, kolega moj dragi, da ti sad nisi doma, da više nisi kod mamice i tatice i da više nije normalno da je normalno da doma imaš sve. Najvažnije je da sam ja, ponosno, ko puran, išla u dućan i kao sve najvažnije pokupovala, al' di ti je ono, kak'ti nevažno. Niti sam ja imala sol, da posolim piceka, niti sam ja imala ulje, niti sam imala šećer, niti jajca, niti ocat, niti brašno za pohanje. Prezla se nebi sjetila niti da mi pištolj neko uperi u glavu. Jer sve je to normalno, da uvijek imaš doma i ne kupuje se to svaki dan. Stare gazdarice imaju čak i zalihu toga svega. A ja....gazdarica i pol, jebemti.
Meni je bilo normalno, da je normalno, da doma imaš, sol, šećer, ulje, jajca, ove osnovne stvari.
I tak lepo, Ana put pod noge i opet u dućan. Pa sve ispočetka. Dobro ne baš sve ispočetka, jer priprema je bila ok. A vreće za smeće, ili za škrinju ne daj bože. Niti za lijek. Sad kad smo već i kod lijekova, to pogotovo nisam računala.
Jel moram reći da smo jedva skupili za režije prvi mjesec, jer bahatilo se fajn. Mladi gospodari, ne znaš ti kol'ko je kaj. Drugi mjesec je već bilo bogme pametnije. Ipak, unatoč svemu, lepo je to. Prirodno je to. Ideš, odeš i živiš. Prvo je malo teško, a nećeš priznati, onda je lakše, pa je jako teško nekad, pa je prekrasno, pa malo gore, pa malo dole, ali je lepo. Nekad se i plačeš, nekad ti fali dom, nekad ne. Ipak, lepo je biti sam svoj gazda. Samo moraš biti pametan. Ali tu pamet tada nemaš, a misliš da si boga za bradu primil. Sve u svoje vreme.
Al' najbolje mi je bilo kad je Tea išla sa svojim dečkom živeti skup, pa su dolazile režije. Tea je uredno sve te uplatnice spremala u jednu ladicu, u tom stanu di su bili. Obzirom da je to bil stan od bratića od Teine mame, i da je Teina mama prikupljala te račune, pita ona Teu, nakon par mjeseci.
Koka, Tea, daj kad dolaziš, uzmi one računčeke kaj plaćate, da skompletiram i dam bratiću kad dođe. A bratić je živel u Njemačkoj i taj stan je bil prazan, uglavnom su ga koristili na godišnjem.
Veli Tea svojoj mami, nema problema, uzmem kad dolazim.
I došla je, z računima.
Računi nisu bili plaćeni, niti jedan. Irenu, Teinu mamu, je oblil hladan znoj, kaj ti misliš šest mjeseci neplaćenih računa...
Teica, kokica, pa nisi platila račune, niti jedan.
A Teica će njoj.
Pa kaj bi ih platila, vidiš da tu sa strane piše POTVRDA O UPLATI. Znači da je plaćeno, ak su poslali potvrdu o uplati.
???????????
Irena nije imala baš glasa nakon toga.
Posle s eto sve izgaldilo, platili su se računi i opomene i sve je sjelo na svoje mjesto.
A Tea je kraljica. I dan danas.
Eto, to su deca, nikad do tad nije Tea vodila brigu o računima, a nisam ni ja. Ali se naučiš, na ovaj ili onaj način.
E da.
Kad bi meni sad neko obečal, da bu moja Rita svaki mjesec dobro pazila na svoje troškove i da bude si stavljala sa strane, da bude štedila, da ne bude kasno išla sama u podzemnu, da bude pazila ak ide van da joj neko nekaj ne metne u pijaču, ja bi bila mirnija. Al' kaj ja dramim bezveze, sama sa sobom se razgovaram, iako pametni vele, da je to odlika inteligentnih ljudi, to kad pričaš sam sa sobom, ja bi rekla da ipak, dok se ne spečeš, nebuš zapamtil i nebuš naučil. A decu nemreš pod stakleno zvono, jer onda budu idioti.
Zato lepo danas idem k deci, da se podružimo, poručamo, popakiramo gospodičnu i adio Bella.
| < | ožujak, 2025 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||