samolagano
27.12.2025., subota
Ljudi nisu samo kulisa
|
Hodala je pločnikom korak po korak, pomalo umorno, odmjereno, ali sigurno. Bila je odjevena potpuno u skladu s današnjom temperaturom oko nule ili jedinice: Nosila je tamnoljubičastu pletenu kapu, nimalo upadljivu, ali vidljivo novu, bez ikakvih izvučenih niti ili grudica. Ispod ruba kape virili su smeđi kratki uvojci. Puno, čvrsto i uspravno tijelo prekrivala je isto tako nimalo spektakularna, podstavljena jakna iste boje kao i kapa, bez tragova iznošenosti. Imala je tamne tenisice na koje nisam toliko obratila pozornost, ali cjelokupna pojava odavala je otprilike pedesetogodišnju gospođu koja drži do sebe, ali koja ne drži do bilo kakve vanjske modne oznake. Osim odjeće nosila je jedan diskretni "baš-me-briga" stil. Bilo je očito da je u svojem polaganom hodu bila udubljena u misli, možda je rješavala neku svoju situaciju ili je samo prebirala po ranije doživljenim događajima. Bilo je jasno da je išla iz kupovine jer je u jednoj ruci nosila, danas ozloglašenu, PVC vrećicu punu raznoraznih stvari iz trgovine. Nije planirala kupovati, nije imala uza se nikakvu eko-vrećicu (možda je toliko nekonvencionalna da ju i ne nosi). Prstima iste ruke stezala je i vrpcu kojom je ukrašena i opremljena kutija panettonea. Netko će se počastiti, možda unuci, možda netko drugi u obitelji, a možda i ona sama. Mislim da je lijepo kada mislimo na nekoga i nečiju sklonost ka slatkome. Jako je dobro ako mislimo i na vlastite sklonosti jer svi često zaboravljamo na same sebe i svoje užitke. Ljude zapažamo po onome što nam je važno, možda uočavamo i nama nevažne stvari, ali zakvačimo se za ono što inače cijenimo i volimo. "Moju" gospođu mnogi ne bi opazili jer ih zanima samo vanjština ili ih ljudi uopće ne zanimaju. Ja sam opazila osobu. Kad ti je to važno, to ne promašuješ. |
