ponedjeljak, 29.10.2007.
Znala sam...
|
... htjedoh ostaviti nekoliko komentara unaokolo, pa mi ne da proboj. Mora da je to zbog naših ministara i političara koji su se SAD sjetili pootvarat svoje blogove, a poznavajuć naciju, ma, nije bitno... Dobro da sam na svoj došla. Dobro sam si došla. Samo ne daj bože rata opet tu na Balkanu. Lako je Johnnyju pjevat "budi mi miran i dobro mi stoj" od tamo gdje je... Baš me zanima što bi s Balkanom kad bi se svi mi maknuli s njega. Tko bi koju šnitu. Ili sira kozjega u domaćem maslinovom ulju. S češnjakom. I pivskom štangicom. Ako dođe do rata, toga neće bit lako za imat. Sad mi je žao što sam postrugala mahovinu s terase. Mogla sam si izgradit atomsko sklonište pa ga kamuflirat s mahovinom. Iako bi me sigurno baš u tom trenutku zahvatio i snimio satelit Velkog brata ili Velkog medvjeda ili Velkog zida. Ili Velkog turbana. I svi bi odma znali da ja imam svoje privat-sklonište, i gdje. I što bih ja onda, jadna samohranamajka? Tko bi me onda spasio i s djetetom me na konju doratu preko mosta dugina prenio na drugu stranu gdje rastu grmovi ušećerenih jabuka, razgranate palme cicija-micija-na-šibici, sezamove pločice oblivene karamelom hrskaju pod golim stopalima i teku potoci limunade? Jel' da sam zalutala u Pinokija? Niš', idem pogledat jel' mi rastu magareće uši i rep i idem ia, ia, ia...claaalvhnylečvkčačln |
