samo blog https://blog.dnevnik.hr/samo

petak, 19.05.2006.

ZAUSTAVIMO KRUGOVE!

15.05. je bio Dan obitelji. Nisam pisala taj dan post, pa evo s četiri dana zakašnjenja.
Prisjeti se svoje obitelji.
Djetinjstva.
Jesu li se voljeli tvoji roditelji.
Jesu li tebe voljeli.

Jedna pristojna kršćanska obitelj iz predgrađa... Pater familias došao je s posla.
- E znaš kaj? Perem ja jutros suđe, a kak je bilo vruće ostavila sam si vrata od terase i ulaza otvorena da si napravim nekakav propuh, ne, inače bum se skuhala tu doma...
- Da, da, znam, obećal sam ti klimu...
- Ma pusti klimu. Ni to sad bitno. Velim, kak su sva vrata bila otvorena odjedamput čujem netko hodi po ulici i dere se, onak kriči fest. Pogledam kroz prozor, a to onaj ludi Ivić mrtav pijan se kotura do doma.
- Usred bijela dana?
- Ma da, velim ti. I promatram ga s prozora kak ulazi u svoje dvorište. I dođe do ulaza v hižu i tresne s vratima. I mislim si, nek si i ovaj put preživel to svoje pijanstvo... jemput buš v grabe ostal.
- Kaj, v dućanu su ti rekli da je Đurđa se opet žalila da ga nema...
- Da, da, četri dana nije došel domof.
- Dobro, i, zakaj mi to pričaš?
- E, da, i kak je ušel unutra i tresnul s vratima sam si mislila ide pijani vrag spat. Al nije ni pet minut prošlo, odjemput galama tam prek z njihove strane. Pa nekakva treska, ko da neko hiće stvari po hiži. I deca su se počela plakati, onak fest. I prejdem van, kaj se to dešava, moram videti, ne...
- Joj, babe... Kaj te briga?
- Čuj, Joža, pa žal mi je te dece...kaj znaš kak je živeti z tim vragom.
- Da, dobro, i kaj si videla?
- Hitil je Đurđu van skup s klincima i ona je ležala na podu a mala se je plakala. I tak su vani sedeli jer im je of konj zaključal. Pa sam prešla k njoj da ju pitam...
- Kaj, kaj? Tam si išla? Kaj da je još i tebe žvajznul?
- Je, pa nemrem ju pustiti da tam leži a ja se doma peham po riti, ne? Prešla sam tam da ju pitam da zovem hitnu, policiju, nekoga, da k meni dojde dok se ovaj ne strezni.
- I kaj je rekla?
- Niš. Tam je samo ležala kakti polumrtva pa je mali Markec rekel da niš, niš, buju oni počakali vani da se tata spameti. Onda je ona mahnula z rukom da je v redu, a s čube joj se cedila krf.
- Fuj. Jadna ženska. I ta boga deca...
- Tak su bili vani, došel im je pes pa su deca se s njim igrala a ona je samo sedela i čkomela. Pa ih je pustil nutra baš prije nek kaj si ti došel.
- Aha, znači sad je opet sve v redu?
- Zgleda da je. Pa niš nismo čuli sad, kaj ne?
- Kakva je to živina od čoveka. Svoje dete i svoju ženu maltretirat tak. Fuj. Stoka pijana.
- Je...čuj, Joža, ja sam si mislila da bi to trebalo prijaviti...
- Kaj? Kome?
- Pa da nazovem policiju i da im velim kaj je bilo...
- Ni govora, si ti luda... Buš si za vrat zakačila zver! Kaj da tebi dojde dok mene nebu?
- Bum se zaključala, pa naj kriči kaj i kolko oče...
- Ni slučajno, me čuješ? Neču z vragom posla imati. Đurđa nek ga prijavi, nju je tukel, ne tebe.
- Al deca...
- Ta deca nisu tvoja deca! Ti im nisi mati!
(...)

svaki put kad zatajiš nasilje nad djetetom
svjesno se opredjeljuješ za zlo
po zakonu postaješ zločinac
i ti UNIŠTAVAŠ ŽIVOT tog djeteta

i ne zaboravi,
time sudjeluješ u odgoju novog nasilnika
koji će sutra imati svoje dijete
i tako dalje

ponedjeljak, 08.05.2006.

Ajmo nešto pametno zapisati.

Oni koji me čitaju primijetili su zasigurno da u posljednjih dva mjeseca pišem učestalošću jedan post mjesečno. To je iz razloga što zapravo nemam što reći, a i kad imam uvijek sam predaleko od kompjutora da to zapišem. Osim toga, slabo imam vremena za blog, budući da na sve moguće načine pokušavam natjerati vrijeme da malo uspori to svoje trčanje.
Htjela sam danas napisati nešto o obiteljskim stvarima. Naime, moj se brat uskoro ženi. Ženi se. Moj brat. I koliko god da sam sretna zbog njega jer će zasnovati svoju obitelj (vrijeme mu je ), toliko sam žalosna jer shvaćam da više nikad neće naš odnos biti isti. Ma i dalje ćemo se mi voljeti, sve to stoji, ali živimo dvadeset i jednu godinu skupa. U tom periodu podijelili smo više od kupaonice...
Od časa kad me prvi put ugledao i rekao - pa dobro je ispala...
Pa preko svih naših svađa, a svađali smo se jako i neumorno.
On je sve ono što ja nisam, a ja sam sve ono što on nije.
Ipak, kako su godine prolazile, tako se lagano topila ta razlika u godinama i osobnosti između nas. Danas imamo zajednički hobi, zajedničke prijatelje, stavove.
Susjeda me zaustavi neki dan na cesti i pita me: "Maja, a kako se ti nosiš s tim što se brat ženi?" Uputila sam joj teleći pogled, uopće nisam shvaćala kakvo je to pitanje. "Dobro," odgovorih, "pa nemam se ja šta s tim nositi."
"A, imaš, imaš. Nisi možda još svjesna da će to itekako utjecati na tvoj život."

Ma nije ona meni htjela izreći neke crne prognoze. Bože moj, pa to je ciklus života. Tako to ide. Nego me htjela pripremiti da će vrlo skoro doći dani kad ga neću više moći zvati noću da dođe po mene. Niti ću nekog drugog moći okriviti za gomilu prašine u boravku. Nećemo se zapričati do dva ujutro. Neće me više prije izlaska pitati kako mu stoji odjeća... niti da mu napravim frizuru.
Neću ga više ni žicati kad ostanem dekintirana.
Niti da mi posudi auto kad u mojem nestane benzina.

Posesivna sebičnjača sam ovih dana.
Ne mogu pojmiti ideju da ću se s njim za par mjeseci viđati na kavama.
I pričam mu stalno kako jedva čekam da odseli, jer će kat biti slobodan, pa ću konačno moći to srediti po svojoj volji.
Ali, i on zna da se baš bojim te promjene.
Prestajem biti broj jedan u njegovom životu.

Baš me briga kaj ispadam kučka sebična.
Imam pravo biti malo tužna zbog toga.

<	svibanj, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Opis bloga

Bez ukrasa, bez psovki, bez velikih riječi, bez koncesija, bez prevare, bez mržnje, bez umjetnih aroma, bez PDV-a. S vjerom u Boga, život i ljude. I s morem ljubavi.

Zahvaljujući ovom ovdje odsad me možete kontaktirati na adresi maja.dr@gmail.com

posjetitelja unikatnih komada

Blogovlje i linkovlje

Arhangel
Marisi
Xiola
Pegy
Dr. Luka
Georg
Pero Panonski
Poliglotna
Jazzie
piskinja


Blog.hr
katolička stranica
brojač posjeta
riječi pjesama
BBC Science and Nature
Scientific American
zdravlje
British Medical Journal
vijesti
darujmo krv
Le Monde
The LA Times
The Daily Telegraph
Medscape

Arhiva

Neki od uradaka koje i danas volim možete pronaći u arhivi mog starog bloga, s desne strane na popisu. Otkad je ovog bloga, bilježim postove koji su bili dragi ili meni ili blogopučanstvu (što zaključujem po interesu za komentiranje):

Početak
o IVF-u
o sportu
o životu
pjesma
bolan post
Turkmenistan
MOJ NAJDRAŽI POST
novogodišnje odluke
ja sam ZA Crkvu
o nekom "liječniku"
o skakavcima, leptirima i siru
o Srebrenici
neka tamo ljubav
o prvom rođendanu
o religiji
o glumljenju mehaničara
o Katrini
oprost
rođendan
ratna uspomena
jutra
neke iz branše
GMO prvi dio
o branjenju svetinja
obiteljsko nasilje
o ratu
o braku

U Ime Oca i Sina i Duha Svetoga. Amen.

Gospodine, Ti si svoju Crkvu kroz vjekove očuvao od raspada, dao si joj čvrste temelje svoje ljubavi da je vrata paklena ne bi nadvladala. Hvala Ti na tome daru.
Pomozi Gospodine da snagom svetih sakramenata i neprekidnom molitvom ponovno procvjetaju kršćanske obitelji, izvori duhovnih zvanja. Pozovi u ovu žetvu novih radnika, koji će iz ljubavi prema Tebi dati svoj život u službu drugih.
Čuvaj Gospodine, po zagovoru Blažene Djevice Marije i sviju svetaca, čistoću srca svojih svećeničkih i redovničkih kandidata - da molitvom, siromaštvom, postom i radom u sebi hrane taj oganj ljubavi koji si Ti zapalio.
Blagoslovljeno budi ime Trojedinog Boga - Oca, Sina i Duha Svetoga.
Blagoslovljeno Ime Djevice Marije, Majke Crkve i Kraljice neba i zemlje. Amen.