subota, 20.11.2010.

I will always be emotionally yours.

Uspjela sam skupiti hrabrosti da ti pošaljem poruku. Kad sam na ikonici za inbox ugledala malu brojku 1 u crvenom okviru, srce mi je počelo ubrzano kucati. Zašto? Zar mi se još sviđaš? Ne, to ne može biti. Previše mi je snage trebalo da te prebolim da bih to prolazila ponovo.
Dugo je vremena prošlo otkad smo se zadnji put čuli. Bilo mi je tako drago čuti kako si i što je novo kod tebe. Čak smo se i dogovarali da bi mogli na kavu. Stvarno bih voljela da napokon popričamo. Ne znam zašto. To je jednostavno želja koju si želim ispuniti.
Zar još ne shvaćaš da ja nisam jedna od onih koje se pale na tvoj rockerski imidž i tvoje sviranje gitare? Ja želim tebe. Ne ono čime se predstavljaš, nego ono što zaista jesi. Dopusti mi da te napokon upoznam, da napokon saznam razlog zašto si ušao u moj život.



Oprostite na predugom nepisanju i nekomentiranju vaših postova. Previše se toga događalo zadnjih tjedana i jednostavno nisam imala volje. Od danas sam opet tu. Polako ću početi čitati i komentirati vaše postove.