Neki moj svijet...

Jucer me zove kad je dosa sa posla, cili onako dobar, tepa mi... nema veze...ajd... navecer dodje kod mene doma cili super, kao sve je super, sve je ok izmedu nas. sidimo sa mojima i zezamo se, nesto cakulamo... Prije svega toga brat me pita na sto to slicim, jer sam cila bila natecena, ispricam mu i on poludi... reka je da ce ga udavit i da njegovu seku niko nece zahebavat! E, al onda dodje i drugi brat i kad je vidija mog decka za stolom, odma me zva na razgovor u svoju sobu. prvo pitanje je bilo: sta ce on tu??? i on je bia ljut, nisu s njim uopce pricali, samo nesto sluzbeno...
bija je nekih po ure tu kod mene, kad je isa ca, idem ga ispratit i pita me on zasto sam lose volje... a ja ono nista, bezveze! (i on kao da pada s marsa.. njemu je sve ok... po njemu se nema tu sta raspravljat) odlazi on i kaze nista kod tebe koke nije bezveze!!!!

ne znam sta da radim, dobila sam savjet, da moram malo popustit i dat mu da ima svoju slobodu, al ja ne znam mogu li ja to, bojim se da ce onda biti jos gore... strah me svega toga...
ocu li se ja ikad prominit???? zasto sam takva,, zasto mi je tako kako je????