about shits

kao što i sam naslov kaže, ovaj je post posvećem mom dragom (da tebi ljubavi). nije zadovoljan kako sam napisala nastavak o beogradu. uglavnom, još jednom ću opisati šta je bilo u pivnici.....
kao što sam već rekla....... bili smo u podzemnoj i onaj se lik slikao sa mnom i otišao. imala sam cigaru u rukama kad mi je stigla por od nebojše da nađem pivnicu.....neku.....da se raspitam pa da dođemo. prvo što sam pomislila jeste bilo: ma nema da se nađemo u toj gužvi i među svim tim bircevima. no ajd, priznajem, htela sam ga viditi više od svega, pa sam pitala čoveka koji je radio u toj trgovinici sa srčekima gde se nalazi ta pivnica. nisam ga ni pitala on se prodere na mena: tako mlada i lepa pa puši, nikad se nećeš udati takva. nisam ga ni slušala, i pitam ga di je ta pivnica. on još glasnije: em što pušiš, sad još i tražiž pivnicu da piješ, bolje lovite momke. e sad sam se ja proderala: PA U TOJ PIVNICI JE MOJ MOMAK I NJEGA TRAŽIM. e onda mi je kao objasnio da ima neke pivnica kod kalamegdana, valjda se tako zove, zaboravila sam, i mi odemo. ja sam doslovno letila po onoj kiši i barama. noge su mi bile mokre, nisam ih osetila. stiže još jedna poruka od dragog mi. opet kaže da se raspitam i da dođem. pomislih: IDI K VRAGU, DOBRO! e šta je onda bilo,......samo da vratim film.....ah da..... i mi tako ko pokisle kokoši tražimo pivnicu. nas 2 gledamo s jedne a druge 2 s druge strane i pogledom tražimo pivnicu. hodamo mi tako i lik ide pred nas i kaže: e devojke (znate onim beogradskim naglaskom) vi ste prvi da ste mi stali da me poslušate. auto mi je stao, sad mi prete da ću morati platiti 1000 i nešto dinara ako ga ne sklonim, jel imate 30 dinara da mi date. ja rekoh e nemam ni kinte sve sam na cigare potrošila. kaže on meni: pa nema veze, ajd mi onda daj cigaru, jako sam živčan. tanja i ja smo se samo pogledale i ono, šta sad da mu kažem. izvadim cigaretlinu i dam mu. nastavljamo potragu za pivnicom. e da dragi mi je rekao da kupim draganu kestenja. tako da smo skužile da je to u blizini, taj kestenjar, pivnice. pošto smo jednog kestenjara bile prošle, kontale smo da ako nije pivnica u blizine, se nećemo vratiti. nađemo onog kestenjara, te ga pitam di je ta pivnica, i kaže on meni: eno tamo di je ono zeleno svetlo. ah super, pomislih, nije bilo ni 10 metara udaljeno. morali smo sići dole niz stepenice da bi došli u pivnicu. he he, super...siđemo dole, ja ja se skoro spucala s konobarom, i stanemo odjednom. šta ako u pivnici nema cura. šta će misliti o nama. i ja ih nekako nagovorim......i ajd.... hodamo mi i tražimo nebojšu, vejna ga vidi i prodere se ENO GA!!!! samo sam spustila glavu.... e kad sam ga vidila onda sam ubrzala korak. joj kako sam bila sretna. kad smo došli di su sedili cvele i dragan su potegnuli pivo, a u krigli ako nema litra i po. bili smo nekih 15 minuta, no bilo je super ..........slikali smo se, zajebavali......uf....ma prva liga. i napale ženske aj