about shits

za sad se ništa bitno ne događa.
evo imam sad informatiku i smaram se. pokušavam neki tekst oblikovati ali mi se ne da!!! vejna sedi do mene i ždere neku hrenovku u testu, ma kakvi jede, preživa. sve joj ispada iz usta. kako samo trpa tu hrenovku......
prst će pojesti zabunom. sad njene ostatke baca na mene
ona misli da je faca zato što joj je profesor napravio ono što je ona trebala. neki dan nam se pingvin pojavio pred školom. izašao iz školske kuhinje sa džepnim nožem, krenio napraviti pokolj u školi. odjednom se pojavi koga nitko nije očekivao.... krmača sa jabukom u ustima. pljune ona jabuku i pogodi pingvina, a njemu ispade nož iz šape. u pozadini se čuje klik sretnih učenika ekonomske škole vukovar. vejna istrči i da podršku krmači, baci joj hrenovku koju je kupila u pekari pod velikim odmorom. krmača je uhvati njenim šupljim zubima i rakne pingvina u po čela. pingvin bespomoćno padne, dotrči korana sa sendvićem punog zvijezdinog kečapa. pingvin oseti aromu toplog sendvića, podgrijanog u wc-u ispod sušila za ruke, otrgne on njoj sendvić i zajaši krmaču i otrčaše zajedno u zoološki. stanić i simić izvadiše džepne sačmare i pokušaše pogoditi krmaču, no krmača se vine u visine. preleti ona simića i stanića i pingvin baci ono malo kečapa. simić se poskliznu i pade pravo staniću među noge. svi su s divljenjem gledali krmaču kako leti. kad su učenici vratili pogled na simića i stanića, njih više nije bilo. kasnije su kružile glasine da ih je netko vidio kako izlaze iz wc-a držeći se za ruke.
vejna je postala heroj bacivši hrenovku krmači. podigli smo joj spomenik u obliku krenovke u testu. maja je otvorila farmu krmača u ostrovu. sad svi uživamo u njenim proizvodima. i tako je prošao jedan običan dan u našoj školi.
srdačan pozdrav
(vtp darling)

Jebote. Evo sedim sad na krevetu, slušam neku klasiku i gledam sličice, i razmišljam: pa ja baš imam uzbudljiv žvot. Tek mi je 15, dobro 16, a toliko sam toga proživila. Dobro ne baš toliko, ali ono, možda čak i više nego netko mojih godina. Recimo da sam i zadovoljna životom. Imam sve što hoću i što mi treba, imam hrpu prijatelja i većina me vole, imam dečka kojeg obožavam, imam svoju sobu i mir, imam laptop.
Baš su mi uzbudljive zadnje 3 god. Toliko toga mi se dogodilo što će mi obilježiti ostatak života i čega ću se dugo sećati. Recimo, Jelena i ja smo se dobro skomple s Bojanom, upoznala sam Buceka koji mi je danas najbolji frend, bojana je visila s ringišpila gotovo celu vožnju i umlo je poginila dok sam se ja ko budala smijala, upao joj je telefon u Dunav j sam se opet smijala, bila sam metalka i mrzila narodnjake, sad sam fancy i obožavam narodnjake, promenila sam mišljenja o nekim ljudima, malo se uozbiljila, ali sam i dalje ostala budala u duši:), počela sam pušiti, vidila sam starog nakon 4 god i shvatila da zapravo nije toliko loš čovek, smršavila sam, išto je najvažnije našla sam si osobu do koje mi je stvarno stalo i zbog koje bih napravila sve. Kad imaš motivaciju u životu i nekoga tko će te podržati da ostvariš neke određene ciljeve, lakše je ići „iz dana u dan“. Cool je kad imaš nekoga, ne misim samo na dečka/curu, već i na prijatelje kojima se možeš poveriti ili pričati o svemu. Najvažnije je biti ono što jesi, ne glumatati. To me tako živcira!!!! Takvi ljudi neće baš daleko stići, mada se takvima više poreći nego ovima normalnim. A jbg, život je neprvedan i nepredvidljiv. Nikad ne znaš što te čeka sutra, na koga ćeš naletiti, tko će ti upropastiti dan, ili pak ulepšati. Meni je svaki dan super (osim onima kad sam u PMS-u) , pa šta im fali? Idem u razred sa super curama, i na kraju nastave znam da me očekuje topli zagrljaj i velika pusa, a kad dođem kući znam da ću se nažderati ko konj i da će mi kasnije biti žao, ali izgovor mi je „ma smršavit ću već“. Pa eto ne znam koji mi kurac bi da napišem ovakav post, ali eto, došlo mi. Idem sad lakirati nokte;)
(vtp darling;)
pusa

paaa, ne znam šta bih napisala... pa sve po starom, ljubav cveta, a škola i dalje traje bla bla
nemam baš temu za pisati, ali tek ono da se kaže da imam novi post.
uglavnom, sinoć smo bili u Vadisu, i bilo je ono, ok. bojani je staklo probilo patiku i porezala je palac, tj staklo joj je probilo palac, evo sad jadna šapa. šepam i ja, nabila sam žuljeve. idem van, i znam da će me boliti noge i da ću nabiti žuljeva, ali uporno ih obučem....
onaj konobar na šanku me već upamtio. samo sam došla za šank i piata šta ću, a ja mu kažem što i prošle subote, čovek se samo nasmijao i krenio mi usuti pina coladu. he he. i onda su klajić i bojana počeli pričati s njim... i bla bla... i tako smo mi malo coolirali i otišli busom. e da prije toga sam požderala sandwitch, uf kako je bio dobar
eee, pa setila sam se o čemu mogu pisati, bojana i ja smo jučer bili u novom sadu, he he, i baš je bilo cool. kupila sam traperice, onu super duboku suknju i košulju, nije loša. bojana je za 1000 din kupila dvoje traperica, ove druge je skoro dobila besplatno, zapravo i dobila ih je besplatno. e i tamo smo žderali sandwitch, bio je tako dobar da sam i bojani pola pojela, njoj se baš i nije sviđao.... bokte, tamo za 100 din možeš kupiti xl sandwitch i najesti se ko car, a u vadisu 12 kn, da ti jedva zapadne za zub... ma uglavnom.... ovaj mi je vikend sve u svemu dobro prošao, i tako... do sledećeg posta
(vtp darling)
pusica

TAKO SAM SRETNA!!!!!!!! NEBOJŠA I JA SMO SE POMIRILI!!!! JOJ, ne mogu se smiriti, adrenalin me hvata.... nakon 2 propaćene i najgore nedelje u mom životu polako sve kreće u normalu. i ne mogu da verujem. nemam reči kojima bih mogla opisati kako se sad osećam, 1jako sam sretna, to je najbitnije. e sad želim i njega (tebe dragi ) usrećiti. uf, toliko ga volim da imam feeling da ću odletiti ako me netko ne drži (recimo on)!!!! želim sad poboljšati neke stvari. prvo, moram se promeniti, jbg, znam da sam uglavnom ja kriva zbog naših svađa..... priznajem, kriva sam. ali mora se i on promeniti!!!! da ,da.... e sad idem spavati i sanjati njega
vtp darling
pussa svima

[Glitterfy.com - *Glitter Words*]

eto deco kao što vidite ja stavila slikice i malo uredila post. nadam se da vam se sviđa:), meni da.
da ja pređem na stvar
kako je škola počela samo prvo ljubav zakaže, knjige nisam dobila, imamo novu profu iz srpskog koju ne podnosim(o)... uf sve gore od goreg...ajd ima kao jedna dobra stvar, izašla sam u subotu sa Bojanom, Mihailom i Vajketom.... i sve bilo super sve pet dok nismo došli u blecky. došla policija zbog neke tuče, ali mi na to nismo obraćali pozornost već smo ušli i počeli đuskati, e onda su počeli puštati glupu muziku pa smo malo izišli na zrak. nakon jedno 10 ak min nama dopizdi i vratimo se unutra. taman su pustili karleušu CASINO, i fino ono atmosfera i to, ja dala čagicu i ulazi policajac i dere se GASI MUZIKU!!!!!!!!!!!!!, ja popizdila, taman sam se ufurala. i di će on prvo nego do nas, a nikom nisu dali da izađe.
P: osobne. (obraća se nama)
-a nitko od nas nema osobnu, oni nisu poneli a ja ću još malo dobiti
MI: nemamo
P: koliko vam je godina?
-i ja ko glupača kažem 15, a to je i Bojana rekla. on nas samo pogleda i kaže: idemo u postaju, imate 15, nemate tu šta radit. Bojana se usrala. da ste je samo vidili!!! ja sam se ČIKA MILICAJCU smijala u facu. dođe neka inspektorica, postavi isto pitanje, i nakon našeg opet krivog odgovora ona kaže isto što i gospodin prije nje. "idemo u postaju, zovemo vam roditelje...." ja se već krenila vaditi kako tata mog (bivšeg) dečka radi u policiji, i mihailo me pretekne i nešto promrmlja i puste nas. he he baš sam bila happy. tu se večer nikako nisam mogla napiti iako sam mešala 3 pića. a jbg, nisam ja te sreće.... a ok, valjda će biti sledeće nedelje.... do sledećeg posta
mir s vama

4.9 počela je škola. koji drek. opet sve po starom ; štrebanje, mučenje, rano ustajanje.... ali eto, u svoj toj priči ima nešto što se promenilo, dolazit ću ranije kući. jbg, moja ljubav me ostavila. sad sam opet sama, nakon samo 7 meseci. a u kurac i ljubav. sad zapravo vidim tko su mi pravi prijetelji. a jako sam se iznenadila. kad sam bila u kurcu svi su mi bili podrška, pa čak i ljudi s kojim nisam bila toliko dobra. sad zapravo shvaćam koliko prijatelja imam i koliko mi znače. ljudi hvala vam na savetima i utesi. bucek mi je čak napravio omlet sa slaninom i prežderala sam se ko konj. on mi je rekao: " vanja, gledaj stvari s pozitivne strane, pogledaj nemaš više dečka kojeg si obožavala, jedeš slaninu samnom navečer u 11:15 za koju znaš da će ti otići u dupe, radio iza tebe ne radi i najradije bi ga tresnila o pod.... kad mi je to rekao, toliko me je oraspoložio da više nisam ni razmišljala o Nebojši. ma sve je prolazno.. mislim što se ljubavi tiče... samo što mi je sad malo teško u ovim trenucima. prisećam se svega dobrog što sam proživela zadnjih 7 meseci, i znam da mi tako više neće biti, ali jbg... kao što rekoh, to je sve prolazno... ma već imam novog u vidu. ako on može, zašto ne bi i ja. život je zajebancija i to treba iskoristiti. to sam shvatila tek nedavno. želim zahvaliti svima koji su bili uz mene, i želim vam reći da mi je to puno značilo. sve vas puno volim!!!!